понедељак, 22.12.2025, 23:40 -> 15:19
Путеви прозе
Карл Шлегел: Мирис империје (1)
У емисији Путеви прозе, од понедељка, 22. до петка, 26. децембра, можете слушати делове књиге есејистичке прозе „Мирис империје: Шанел број 5 и Црвена Москва” коју је написао немачки историчар Карл Шлегел.
По речима аутора, ова књига (објављена на енглеском језику 2021. године у издавачкој кући Polity Press), представља покушај да се историја XX века сагледа из перспективе која се разликује у односу на уобичајени избор тематских приоритета и методолошких приступа академске историографије. Стога се она чита као дужи есеј у коме је прича о „Добу екстрема” фокусирана на праћење судбине два парфема – „Шанел 5” и совјетске „Црвене Москве”. Уверен да свако доба има своје карактеристичне мирисе који, упркос својој несталности, остављају трајни траг у индивидуалном и колективном памћењу, Шлегел разоткрива заједничко порекло ова два парфема која су деценијама симболизовала свет подељен на два супротстављена политичка, социјална и културна блока. Наиме, у част обележавања три века владавине Романових, француске компаније су 1913. године у Москви произвеле парфем „Омиљени букет царице Екатарине Велике”. Двадесетих година прошлог века једну варијанту овог парфема је на Западу прославила Коко Шанел, док је друга – „Црвена Москва” – постала најпопуларнији парфем у Совјетском Савезу.
Излажући биографије и поредећи судбине модне креаторке Коко Шанел и Полине Жемчужине, супруге Вјачеслава Молотова, која је била заслужна за развој совјетске индустрије козметике и парфема, Шлегел развија метафору о капи парфема из које се може испричати занимљива прича о двадесетом веку. Упркос различитим судбинама и политичким уверењима ове две жене, аутор указује и на њихове сличности које се не односе само на њихово скромно порекло и постигнути друштвени успех, већ и на „заводљиви мирис власти” који их је неодољиво привлачио. На крају, ако је заједнички корен два парфема био плод „прве глобализације”, распадом Совјетског Савеза његови мириси су били потиснути и заборављени под налетом глобалног тржишта и доминацијом западних козметичких брендова. Ипак, иако су они данас превасходно објекти страсти колекционара и носталгичних евоцирања прошлости, Шлегел закључује да њихова заводљивост није нестала без трага.
Карл Шлегел (Karl Schlögel, 1948) је студирао историју, филозофију и социологију на Слободном универзитету у Берлину, а академску професионалну каријеру је градио на универзитетима у Констанцу и Франкфурту. Његова примарна област истраживања је историја Русије и Источне Европе – посебно културна историја стаљинизма, историја руске емиграције и дисидентског покрета. Објавио је бројне књиге и радове од којих су најзначајније: Руски Берлин, источна станица Европе (2007), Москва 1937 – Терор и снови (2008); Украјина: нација на граници (2015) Совјетски век: Археологија несталог света (2017). За свој рад добио је више награда и признања, а књиге су му превођене на многе језике.
Текст је превео Милан Суботић.
Чита Жељко Максимовић.
Уредница Оливера Нушић.
Коментари