Рефлексије

Александар Павловић: поводом књиге „Хомер и Хусо” Алберта Лорда

У емисији Рефлексије можете слушати текст Александра Павловића написан поводом књиге Алберта Лорда „Хомер и Хусо”, коју је с енглеског превела Славица Милетић, а објавио издавач Двадесети век из Београда 2024. године.

Књигом Хомер и Хусо Библиотека „Двадесети век” заокружује превод научног опуса америчког научника Алберта Бејтса Лорда, чији је кључни рад о теорији усменог песништва и хомерском питању – Певач прича (у оригиналу: The Singer of Tales) објавила још 1990. године. Како нас обавештава Александар Павловић, књига обухвата избор од осам Лордових текстова који се баве јужнословенском усменом традицијом или реферишу на њу, а до сада нису превођени на српски језик. Шест радова преузето је из његове књиге Епски певачи и усмена традиција (објављене 1991), један из постхумно објављеног избора његових текстова Певач наставља причу (из 1995), док је насловни текст „Хомер и Хусо” изворно објављен у деловима у три броја научног часописа Transactions and Proceedings of the American Philological током 30-их и 40-их година прошлог века.

У овом последњем, насловном тексту, Лорд разматра сродности и разлике између две велике епске традиције, старогрчке и јужнословенске (уже узевши, бошњачке) које оличавају два велика песника, Хомер и Ћор Хусо, то јест Хусо Хусовић из Колашина, легендарни певач специфичног стила украшавања и обогаћивања песама, који је по традицији био учитељ гуслара од којих су песме учили најпознатији певачи генерације Авда Међедовића, Салиха Угљанина и других. Амерички научник верује да је Ћор Хусо стварна историјска личност, што му је на известан начин поткрепљење за тезу (коју заступа заједно са америчким научником Милманом Перијем) да су Илијада и Одисеја дело једног, ванредно надaрeног усменог песника који је, у периоду појаве и ширења писмености у Старој Грчкој, записивачу диктирао своје спевове. Отуда Лорд у једном од текстова из ове књиге назива Међедовића „истинским Хомером“, јер он показује како надарени, неписмени песник са дубоким осећајем за усмену традицију може да изнедри и усмено изведе еп дужине Илијаде и Одисеје, што је Међедовић мајсторски демонстрирао у свом извођењу Женидбе Смаилагић Меха.

Читао је Александар Божовић.
Уредница Тања Мијовић.