четвртак, 27.11.2025, 23:05 -> 13:14
Вокални сат
Слушаћете одабрана дела Модеста Мусоргског у интерпретацији баса Бориса Христова, пијанисте Александра Лабинског и Националног оркестра Француског радија којим диригује Жорж Ципин.
Модест Мусоргски био је једна од најзначајнијих личности руске музике 19. века и истакнути члан групе „Петорка”. Рођен у старој племићкој породици, веома рано показао је музички таленат. Иако је, по породичној традицији, кратко служио у гардијском пуку у Санкт Петербургу, убрзо је напустио војну каријеру и у потпуности се посветио музици. Пресудни утицај на његов развој имали су сусрети са Даргомижским, Балакирјевим, Бородином, Римским-Корсаковим и Кјуијем – кругом стваралаца са којима је делио идеју националног руског стила. Иако је најпознатији по операма Борис Годунов и Хованшчина, односно циклусу Слике са изложбе, Мусоргски је током читавог живота писао соло песме. Његови најранији радови били су романсе и обраде народних песама, блиске стилу Милија Балакирјева. Међутим, како се његов музички језик развијао, све је више излазио из оквира романтичарске естетике, градећи потпуно нови, реалистични израз. Овај заокрет најпре је постао видљив у операма, а затим и у соло песмама. Управо из тог стваралачког периода потичу неки од најзначајнијих вокалних циклуса руске музике, као што су циклуси Без сунца, Песме и игре смрти и Дечја соба. Често се, због његових личних криза, болести и борбе са алкохолизмом, тврдило да је после Бориса Годунова Мусоргски запао у стваралачку кризу. Међутим, управо његове соло песме уверљиво оповргавају ту претпоставку.
Посебно место међу интерпретаторима Мусоргског припада бугарском басу Борису Христову. Овај уметник је био светски познат као један од најуспешнијих оперских басова 20. века и имао је изузетну, мада мање познату улогу у интерпретацији руске уметничке песме. Његови рани снимци Чајковског и Глинке приближили су публици њихове вокалне опусе изван уобичајених репертоара. Ипак, највећи допринос дао је тумачењу Мусоргског: његов албум из 1958. године практично је открио композиторове песме Западу, у време када су биле мање познате и ретко снимане. Христов је показао да песме Модеста Мусоргског обухватају широк спектар емоција – од дечјег света до смрти – и да се певач у њима суочава са изазовима равним онима у опери. У својим белешкама за издање које представљамо нагласио је значај композиторове оригиналне оркестрације и описао лично откриће музике Модеста Мусоргског као пресудно за одлуку да се посвети певању.
Ауторка емисије Тамара Симовић
Коментари