Светске музичке позорнице

Репродукујемо снимак дела концерта који су чланови Лондонског филхармонијског оркестра одржали 26. марта у Ројал Фестивал холу у Лондону. Дириговао је Хану Линту, а солисткиња је била виолинисткиња Алина Ибрагимова.

Најпре ћете чути Први виолински концерт у Де дуру, опус 19 Сергеја Прокофјева, који је композитор планирао да премијерно представи у Санкт Петербургу новембра 1917, са пољским виолинистом Павелом Кочанским као солистом. Партитуру је почео да обликује две године раније, али ју је одложио како би свој композиторки фокус усмерио на оперу Коцкар. Међутим, у години Великог рата, а потом и Октобарске револуције, одустао је од плана и убрзо напустио Русију. Премијера је уприличена тек 1923. у Паризу, али дело није одмах наишло на топао пријем. Наиме, тада је млади Жорж Орик дао злонамерну критику рекавши да дело „звучи као Менделсон”, а премијери су присуствовали и великани уметничке сцене попут Пабла Пикаса, Артура Рубинштајна, Нађе Буланже, Карола Шимановског, као и мађарски виртуоз Јозеф Сигети, који се касније ангажовао да Први виолински концерт буде представљен у правом светлу, означивши га као „мешавину бајковите наивности и смелог дивљаштва”.

Као солисткиња наступа Алина Ибрагимова, рођена у Русији 1985. године, на чијем се репертоару налазе остварења од барока до најновијих, често наручених дела. Она свира на савременим и историјским инструментима, а критичари посебно хвале њену „непосредност и искреност интерпретација”. Са члановима Лондонског филхармонијског оркестра наступала је у више наврата, последњи пут у мају 2023, када је извела солистичку деоницу у Менделсоновом

Други део концерта испунила је Пета симфонија, опус 50 Карла Нилсена, у којој композитор није следио класичну структуру од три или четири става, већ ју је обликовао у два велика, драматски конципирана става. Пета симфонија је писана модернистичким музичким језиком, почива на идеји контраста и супротстављања, што доприноси осећају непредвидивости и унутрашње напетости. Настала након Првог светског рата, Пета симфонија се често тумачи као музичка слика сукоба добра и зла, реда и деструкције, али без дословног програма. То је музика унутрашње борбе и наде, снажно сведочаносто о човековој потреби да из метежа пронађе смисао и равнотежу, а означава се и као остварење које у себи носи елементе ратне симболике. Премијера је уприличена 24. јануара 1922. године у Копенхагену, а том приликом оркестром је дириговао сам Нилсен.

Снимак припада серијалу Премијум концерти Еурорадија, а уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић