петак, 21.11.2025, 21:40 -> 16:02
Светске музичке позорнице
Репродукујемо снимак концерта одржаног 24. маја у дворани Консертхебау у Амстердаму. Филхармонијским оркестром Холандског радија дириговала је Карина Канелакис, уметничка директорка овог ансамбла, а солиста је био пијаниста Седрик Тибергијен.
На програму су била остварења Беле Бартока, Мориса Равела, као и светска премијера композиције rIJks Хавара Тауфика, ирачког композитора и виолинисте који од 1998. године живи и ради у Холандији. За дела његовог опуса критичари истичу да су шаренолика, сугестивна и медитативна; посебно су занимљива пошто праве везу између западноевропске класичне музичке традиције и курдске традиционалне музике, као и са визуелним уметностима, те се често описују и као ’звучно сликарство са виртуозним оркестрацијама’. Дело rIJks инспирисано је Амстердамом и писано поводом обележавања 750. годишњице овог града. Реч је, заправо, о музичком пејзажу Амстердама, својеврсној звучној шетњи кроз град, док је назив индиректно везан за Национални музеј Холандије – Рејкс музеј и приобаље Амстердама – IJ, које је кроз историју имало велику културну и урбанистичку вредност.
Након тога, у извођењу истог оркестра и диригенткиње, и уз суделовање солисте – Седрика Тибергијена, слушаћете Клавирски концерт у Ге дуру Мориса Равела, који се убраја међу најпознатија концертантна клавирска остварења француске музике двадесетог века. Композитор га је писао од 1929. до 1931. и посветио Маргерит Лонг, истакнутој француској пијанисткињи и педагошкињи.
Концерт је заокружила музика из балета-пантомиме Дрвени принц, опус 13 Беле Бартока, писана између 1914. и 1916. године, односно у композиторовој стваралачној фази која је, иако обојена турбулентим дешавањима која је донео вихор Првог светског рада, унела у његов опус нову инспирацију. Дело је настало по сценарију Беле Балаша, а прича прати принца који, упркос противљењу вила, покушава да заведе принцезу у коју је заљубљен. Заправо, балет доноси неколико обрта: од оживљавања дрвене лутке принца у коју се принцеза заљубљује, до њеног повратка правом, живом принцу. У музици су присутни су утицаји Дебисија и Рихарда Штрауса, док увод у балет-пантомиму доноси асоцијације на прелудијум из Вагнеровог Рајнског злата. Премијера балета уприличена је 12. маја 1917. године у дворани Опере у Будимпешти, са изузетним успехом.
Снимак припада серијалу Премијум концерти Еурорадија, а уступљен нам је посредством међународне размене.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари