Антологија Трећег програма

Етјен Балибар: Насиље – идеалитет и окрутност (1)

У емисијама које ће бити на програму од среде до петка, 19–21. новембра, репризирамо текст француског филозофа Етјена Балибара „Насиље – идеалитет и окрутност”, који је, у преводу Дарка Анђелковића, објављен у часопису Трећи програм 1997. године.

„На почетку, ово излагање се звало просто: Насиље и идеалитет. Из разлога које ћу покушати да објасним, комплетирано је једним додатним појмом. Приближити насиље и идеалитет, то значи скренути пажњу на читаву серију парадокса. Пре свега, испитаћу две поставке, међусобно реципрочне. Прва претпоставља да насиље улази неминовно у економију идеалности, што ће рећи да представља саставни део њене условљености и деловања. Друга, да идеалност улази, такође неминовно, у економију насиља, чак и ако прихватимо да му она није једини фактор и једина одредба.

Такве претпоставке изазивају дубоку амбивалентност односа између насиља и идеалитета (израз идеалитет употребљавам на један генерички начин укључујући у њега читав низ идеја, идеала, идеализација). Управо је амбивалентност та која нам забрањује да се држимо простог дискурса о проблемима насиља, да им налазимо решење које би било опште. Углавном се претпоставља да желимо да побегнемо од насиља у најразличитијим облицима, или да га редукујемо у нашем јавном и приватном животу: цивилизовати понашање, следећи израз Норберта Елијаса. То је немогуће урадити без позивања на идеје и без њиховог уврштавања у реалност, без неизоставне сублимације наших тенденција. Али, ако су претпоставке које овде наводим тачне, треба предвидети да сваки став против насиља, свака акција предузета ради његовог елиминисања (што је увек било сматрано за конститутивни аспект политике) треба да буду суочени са сопственим повратним ефектима. Политика, а ни сама цивилизација не могу се замислити као чист програм елиминације насиља, мада никада не могу да престану да себи постављају то питање.”

Текст чита: Ковиљка Панић
Уредник: Предраг Шарчевић