Вокални сат

Едуар Ласен, белгијско-немачки композитор, диригент и пијаниста јеврејског порекла, у своје време био је веома цењен, а касније готово заборављен. Томас Ман га је 1930. године описао као аутора изузетне музичке ироније и поетске сугестивности, посебно у песмама насталим на стихове Хајнриха Хајнеа. Рођен 1830. године у Копенхагену, овај композитор одрастао је у Бриселу, у угледној јеврејској породици, и већ у раном детињству показао је изузетан музички таленат. Након студија на Бриселском конзерваторијуму и освајања престижне Римске награде 1851. године, пут га је одвео у Вајмар. У овом граду је под утицајем Франца Листа и Рихарда Вагнера постао један од истакнутих представника „нове немачке школе” чији су представници били Листови ученици попут Јоакима Рафа и Петера Корнелијуса. Лист га је сматрао блиским пријатељем, а захваљујући њему Ласен је 1857. постао заменик музичког директора у Вајмару, где је остао до краја живота 1904. године.

Ласен је био изузетно плодан и цењен композитор соло песама – написао их је више од 260 – и у своје време био је најизвођенији аутор песама у Немачкој. Његово стваралаштво одликује спој немачке прецизности и француске елеганције, што осликава његов културни идентитет настао на размеђи ова два света. Уместо грандиозности и патоса, Ласен је тежио суптилном изразу, јасноћи речи и благој меланхоличној лирици. Инспирацију је проналазио у стиховима Хајнеа, али и других песника, попут Гетеа и Вилдера, са којим је сарађивао на двојезичним верзијама песама током Француско-пруског рата 1870. године. Тиме је, изражавајући бол због сукоба између две земље и две кулутре којима је припадао, желео да их помири, што је симболично приказао немачко-француским верзијама својих песама. У своје време био је поштован и награђиван, али је са порастом антисемитизма његово стваралаштво потиснуто. Критичари су белгијско-немачког романтичара Едуара Ласена описивали као уметника који је направио музички мост између немачке и француске традиције, на пољу соло песме.

Ауторка емисије Тамара Симовић