Музика за Фигара, севиљског берберина – Дела В. А. Моцарта и Ђ. Паизјела

Трилогија коју чине комади Севиљски берберин, Фигарова женидба и Мајка кривац, написана је у периоду између 1773. и 1792. година, а прати друштвени успон и сазревање Фигара, који од досетљивог севиљског берберина постаје сведок и коментатор друштвених неправди, оличавајући дух предреволуционарне Француске. Бомарше је кроз Фигарову иронију и пркосни хумор изнео оштру критику племства и привилегија, што је његовим делима дало готово пророчански тон уочи Француске револуције. Прва од ове три комедије, Севиљски берберин, премијерно је изведена пре 250 година, 23. фебруара 1775. у париској Комеди франсез. Већ у тој првој изведби, у драмски текст биле су интергисане музичке нумере из пера Антоан-Лорана Бодрона, виолинисте и диригента овог позоришта.

Бомаршеова комедија Севиљски берберин послужила је као предложак за бројне музичко-сценске адаптације, од којих посебно треба истаћи комичне опере Ђованија Паизјела, Николе Изуара, Ђоакина Росинија и Франческа Морлакија. У овом низу, Паизјелова адаптација заузима истакнуто место. Ђовани Паизјело био је један од најуспешнијих аутора комичне италијанске опере крајем осамнаестог века, чији стил одликују јасно профилисана мелодика, прозрачна оркестрација с истакнутом улогом дувача, једноставна, али делотворна, хармонија и чврсти ритмички обрасци. У својим зрелим операма, у које убрајамо и Севиљског берберина, значајно проширује улогу ансамбала који постају носиоци комичних ситуација.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић