Музика вива – 71. Међународни Рострум композитора

Емисију започињемо композицијом Мајка Земља Томија Раисанена, написаном за традиционални фински инструмент кантеле. У свом опусу, поред остварења за класичне инструменте, овај аутор има и више композиција за неоркестарске и традиционалне инструменте, али и електронику. Његова до сада најуспешнија композиција била је Концерт за оргуље, награђен Великом наградом на Међународном тракмичењу Каија Саријахо.

Дело са којим се Томи Раисанен представио у Љубљани настало је у склопу пројекта финске уметнице Мери Пеуре, која је осмислила перформанс у којем учесници носе костиме начињене од пластичних отпадака које је море избацило на обалу. Од Раисанена је захтевано да компонује музику која би пратила покрете ових ригидних, бучних костима, који су га подсећали на нешто страно и ванземаљско. Зато се окренуо традиционалном концепту Мајке Земље, као духовног ентитета који контролише сва жива бића и силе природе. Музички, он је дубоке тонове кантелеа наменио подземном, „оностраном” свету, а више регистре природи и живом свету који нас окружује, показујући како се они преплићу и утичу једни на друге.

Друго дело из селекције Финске била је композиција Пиратски залив Туомаса Кетунена. Овај аутор рођен 1992. године посветио је своју композицију чувеном вебсајту за нелегално дељење дигиталних садржаја, који са једне стране крши ауторска права, али са друге доприноси невероватно успешној дистрибуцији музичких и филмских издања. Кетунен стога има подељена осећања, те у свом делу покушава да дочара осећај носталгије, однос човека и машине, као и ширење времена и простора, алудирајући на брзину којом се дели пиратски материјал.

Селекцију Финске представљала је и Лара По, која је инспирацију за своје дело под називом Када измаглица нежно зазвони пронашла на неочекиваном месту – у окружењу аутопута који води на север Финске, где се на једној локацији налази дрвени оквир са хиљадама малих црквених звона. Ова локална знаменитост, подстакла ју је да размишља о звуку звона, од ових малих, неугледних, до величанствених звона Катедрале Светог Павла у Лондону, те значају њиховог звука и звоника на којима су се налазила, као аудитивног и визуелног оријентира. Поова у својој оркестарској композицији тако жели да призове различита сећања и менталне асоцијације, стварајући два велика звучна лука – први замагљен, мистичан, а други пун оркестарске боје.

Литвански аутор Лукас Буткус, такмичио се у категорији аутора до 30 година. Буткус је рођен 2000. године, а активан је као композитор, пијаниста, чембалиста и музички критичар. Иако је основне студије композиције завршио тек пре две године, већ је остварио значајне успехе, као што су награда за младог аутора године Литванског удружења композитора, те поруџбина холандског оркестра Де Ерепријс, на 31. Сусретима младих аутора, што је признање које је први пут додељено једном литванском композитору. Композиција Волим Видмантаса Бартулиса – Аускултаре, посвећена је Бартулисовом првом професору композиције који је преминуо 2020. године, на чији наговор се након студија клавира, осмелио да почне да се бави и компоновањем. У својим делима Бартулис се често окретао музичкој прошлости и стиловима ранијих епоха, а у том смислу, најкарактеристичнији је био циклус композиција под називом Волим… у којем је аутор улазио у дијалог са делима аутора према чијој музици је поседовао изразиту склоност. Сада када је Бартулис и сам постао део прошлости, Буткус је преузео његов метод и музички осликао тренутак у којем је његова душа направила последњи, носталгични поглед на прошлост, пре него што је отишла у вечност.

Емисију ће заокружити композиција чешке ауторке Елишке Циклове под називом Нијансе светла. Ова чешка уметница је завршила студије композиције и дириговања на Конзерваторијуму Јарослав Јежек у Прагу, а потом се усавршавала у Братислави и Бечу, те Коламбија универзитету у Њујорку, као Фулбрајтов стипендиста. Добитница је бројних награда у области композиције, али и филмских награда, за ескпериментална остварења. Композиција са којом се представила на Роструму, инспирисана је једним трауматичним искуством у животу ауторке, када је њено прерано рођено дете, боравило на одељењу неонатологије. Светла јединице у којој су се налазили инкубатори у интензивној нези, звукови машина за мониторинг животних функција, али и песмице које су брижни родитељи певушили својој деци, преточени су у ову партитуру, добијајући нешто апстрактнији, али и даље препознатљив звук.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић