Пијанизми Балкана – Ратимир Мартиновић

„Високи интелектуализам, бриљантна техника и оригиналност, истовремено суптилна лирска и моћна драматична звучања са безбројним алхемијским тонским нијансама, обезбеђују овом пијанисти посебно место и статус међу уметницима своје генерације. Од најранијих дана бескомпромисно посвећен изврсности у музичком извођаштву, он је прешао пут од младог талентованог пијанисте који се кроз године усавршавања у образовним институцијама, на мајсторским курсевима и концертним подијумима широм планете, формирао у зрелог уметника карактеристичног израза, профила и концепта...”

Ове речи критике само у општим цртама скицирају портрет једног од најистакнутијих савремених пијаниста са простора бивше Југославије. Реч је о Ратимиру Мартиновићу – црногорском уметнику широких оријентација које су га усмериле путем формирања не само у изузетног извођача, већ и личност свестрано посвећену унапређењу музичке културе на овим просторима, широј јавности познатог као оснивача и уметничког руководиоца сада већ чувеног Котор Арт фестивала. Ипак, и сама уметничка делатност Ратимира Мартиновића, била би сасвим довољна за једну заокружену биографију, имајући у виду да се пијанистичким дометима он већ уградио у историју клавирског извођаштва Балкана, али и знатно ширег простора. У емисији ћемо се осврнути на само неке сегменте његове звучне заоставштине у којој значајно место заузима и подухват тонског бележења комплетног клавирског опуса Василија Мокрањца који је 2019. године реализовао за немачку дискографску кућу Гранд Пиано, у виду двоструког компакт-диска. Ово вредно издање, прво које уз познатије опусе овог ствараоца широј јавности представља и друга, углавном мање извођена дела, дочекано је са суперлативима не само у нашој средини, већ и у иностраној критици. Несумњиво је да је након неколико деценија, углавном некомерцијалног тонског бележења клавирске музике Василија Мокрањца за потребе радио-телевизијског емитовања, овакво, високопрофесионално издање било важно колико из разлога звучног архивирања значајног опуса српске уметничке музике, толико и из потребе да се на узоран начин постави његов интерпретативни модел. Завидно извођачко искуство, врхунска техничка спремност и уметничка зрелост Ратимира Мартиновића који се средином 2010-их подробније посветио стваралаштву композитора, исходовали су интерпретацијама које су први пут Мокрањчев клавирски опус представиле са минуциозним приступом, откривајући сву комплексност његовог клавирског рукописа.

Како је у рецензији овог албума музиколошкиња Ивана Медић приметила, „Мартиновићев приступ Мокрањчевом опусу је изразито романтичарски у емотивном набоју, премда готово дидактички узоран у смислу односа према нотном тексту. Приликом вајања мелодијских линија, посебно у делима из прве стваралачке фазе, Мартиновић дозвољава доста рубата, не губећи притом структурну јасноћу. Остварујући јединство форме и садржаја у широким плохама, Мартиновић себи оставља довољно простора и за минуциозно израђивање детаља, те за надахнуте вињете у склопу већих целина, разоткривајући притом све слојеве Мокрањчевог густог хетерофоног ткања.”

У првом делу емисије пијанизам Ратимира Мартиновића осветљавамо његовим интерпретацијама дела Василија Мокрањца.

Рођен 1976. године у Котору, Мартиновић је учење клавира започео у родном граду, а наставио у Новом Саду – најпре код Фредерика Станковића и Арба Валдме, да би коначну педагошку луку пронашао у класи Кемала Гекића, са којим ће радити пуних седам година, на Академији у Новом Саду, а потом и на Интернационалном универзитету Флориде у Мајамију. Остало је упамћено да је 1999. године дипломирао са гигантским програмом на којем су биле Бахове Голдберг варијације, четири Баладе Фредерика Шопена, Бетовенова Хамерклавир соната и Токата Сергеја Прокофјева. Магистрирао је потом под истим менторством 2002. године изводећи и диригујући концертантна дела Моцарта и Хајдна, уз целовечерњи реситал Бахових дела. Оваквим репертоарским захватима, Мартиновић се већ на самом почетку професионалног пута позиционирао као уметник великих апетита, показујући међутим и за самим инструментом високи ниво техничке компетентности и зрелости у тумачењу литературе. Ове одлике брзо ће га одвести на бројне домаће и иностране сцене, те биографија Мартиновића до данас бележи преко седам стотина концерата у Европи, Азији, Северној и Јужној Америци, а који укључују како солистичке, тако и камерне и наступе са близу шездесет оркестара. Поред уметничког рада, Ратимир Мартиновић већ две деценије делује и као професор клавира на Академији у Новом Саду, држећи и бројне мајсторске курсеве, осим у Србији и Црној Гори, такође и у Пољској, Португалу, Сједињеним Америчким Државама, Јапану. Његов дискографски опус за сада броји четири албума, док је некомерцијалне снимке начинио за различите радио-телевизијске куће са простора бивше Југославије, али и за немачки Дојче веле, јапански Ен-Ејч-Кеј, телевизије Шведске и Луксембурга, да поменемо само неке.

Широки репертоарски хоризонти сведоче о Мартиновићевом многостраном музичком сензибилитету, али као посебан квалитет треба истаћи и његову "стилистичку покретљивост", односно способност интерпретативног прилагођавања историјској аутентичности литературе коју изводи. У питању је пијанизам који у појединим делима, попут Музичких момената Сергеја Рахмањинова, приказује запањујућу виртуозност сједињену са елеганцијом којом уметник уобличава музички ток. Мартиновићева висока ерудиција и елоквентност као да се без задршке претачу у његове дубоко промишљене музичке поступке, кроз препознатљиве гипке фразе и прегледне звучне текстуре. Константа његовог музичког израза, међутим, једнако се оцртава у експресивном унутрашњем набоју који музици утискује импулс стварног животног искуства.

Један од рецентних дискографских пројеката Ратимира Мартиновића јесте и албум Бахових Голдберг варијација. У питању је снимак начињен давне 2001. који је међутим, тек протекле 2024. године премијерно објављен за ширу јавност, и то као прво издање новопокренуте дискографске куће Azure Sky Records. Изазову тумачења овог, вероватно најграндиознијег дела барокне литературе за један инструмент са диркама, који у светској дискографији већ има канонска осветљења у интерпретацијама Мареја Пераје, Ролазин Турек, Кита Џерета и наравно Глена Гулда, Ратимир Мартиновић успева да приступи на оригиналан начин правећи одмак од стандардизованих поставки уобичајених на савременом инструменту. Враћајући се оригиналним Баховим упутствима за извођење датих ставова овог циклуса на различитим мануалима чембала, Мартиновић на начин савремене транспозиције датих назнака, комбинује два клавира различитих боја, стварајући међу варијацијама реалан утисак тембровских промена које прате сам карактер музике.

Стилистички прецизан, са намером евокације звука аутентичног историјског инструмента, Мартиновићев циклус Голберг варијација може се сврстати у ред релевантних интерпретација које носе свежину одмака од канонизованих, монолитних модернистичких поставки овог дела. У другом делу емисије представићемо интегрални снимак овог албума.

Аутор емисије: Стефан Цветковић