среда, 08.10.2025, 20:20 -> 12:40
Мајстори барока
Збирка „Двадесет пет музичких обрада сонета из Спенсерових Аморета” Мориса Грина, у интерпретацији тенора Бенџамина Хјулета, чембалисте Лука Грина, и теорбисте Ђанђакома Пинардија.
Рођен 1696. године у Лондону у угледној породици, енглески композитор Морис Грин рано је показао изузетну музичку надареност. Своје музичко образовање стекао је најпре као дечак-певач у хору катедрале Светог Павла, где су му ментори били композитори и педагози Џеремаја Кларк и Чарлс Кинг, да би потом наставио да похађа часове оргуља код оргуљаша катедрале – Ричарда Бринда. Већ са осамнаест година и сам постаје оргуљаш, у Цркви Светог Андреја у Холборну, да би потом, 1718. године, наследио свог учитеља у Катедрали Светог Павла.
Његов професионални успон био је брз, и током наредних година Морис Грин је постао централна фигура лондонског музичког живота: 1727. године добија намештење оргуљаша и композитора Краљевске капеле, потом место професора музике на Кембриџу, да би 1735. и званично постао „намесник краљевске музике”, чиме је у једном тренутку држао све најважнијег музичке позиције у Енглеској. Упркос његовом високом положају, на великим државним церемонијама предност је и даље имао Георг Фридрих Хендл, због чега је између двојице уметника дошло и до професионалног ривалства.
Као и многи уметници свог времена, Грин је био део живог лондонског музичког круга. Био је један од оснивача Академије вокалне музике као и Аполонске академије, тридесетих година 18. века, а која је окупљала музичаре и песнике. У том периоду, Грин је показивао све веће интересовање за стварање музике намењене световним извођачким приликама, и управо у том околностима, око 1738. године, настаје збирка Двадесет пет музичких обрада сонета из Спенсерових Аморета.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари