Џез

Ерик Долфи био је један од актера албума „Free Jazz” Орнета Колмена, који је на велика врата означио долазак новог правца у џезу. Примарно је био алт саксофониста, бас кларинетиста и флаутиста, који је као пратећи музичар наступао са великанима попут Чарлса Мингаса и Џона Колтрејна, али је паралелно развијао и свој властити ауторски израз, представљајући својеврсну синтезу утицаја којима је тих година био изложен. У том смислу „Out to Lunch!” не представља типичан авангардни или фри-џез албум шездесетих година. Помало налик већ поменутом Чарлсу Мингасу, Долфи је пре свега био еклектичар који је вешто спајао најбоље моменте џеза шездесетих, било да се ради о хард-бапу, пост-бапу или раном фри-џезу.

„Out to Lunch!” је био аутентичан и непоновљив албум, којим се Долфи представио као вансеријски креативац на свим пољима. Премда се држао класичних џез структура, његове почетне теме су онеобичене и ишчашене, и доносе интересантан спој кинематографског штимунга и авангардне апстракције. Сам Долфи је на овом албуму свирао на бас кларинету, флаути, алт саксофону, а његов ансамбл су чинили асови тог времена – трубач Фреди Хабард, вибрафониста Боби Хачерсон, басиста Ричард Дејвис и тада осамнаестогодишњи бубњар Тони Вилијамс, чудо од детета, који је већ почео да наступа у бенду Мајлса Дејвиса. У флуидној, отвореној комуникацији чланова бенда, Долфи представља и сасвим савремен, у то време визионарски концепт заједничке импровизације, који ће значајно утицати на џез музичаре касног 20. и 21. века, све до данас.

Аутор Никола Марковић