Ерик Сати: Поглавља испретурана у сваком погледу

У првој емисији циклуса можете слушати неколико Сатијевих аутобиографских записа преузетих из његових сабраних списа (Œuvres complètes, Gallimard, Paris 2008): „Ерик Сати о Ерику Сатију“, „Скривени детаљи мог живота“, „Подаци за биографију“ „Моје три кандидатуре“, „Писмо Камију Сен-Сансу“ и „Каријеризам“.

После прилично кратког периода одрастања, постао сам обичан младић, пристојан, али ништа више од тога. У том тренутку свог живота почео сам да размишљам и пишем на музички начин. Да.

Каква несрећна идеја! Врло несрећна идеја! У ствари, прилично брзо сам развио незгодну склоност ка оригиналности (врло оригиналној), што је било тако непримерено, тако антифранцуски, тако противприродно итд. Живот ми је због тога постао толико неподношљив да сам одлучио да се повучем на своје имање и проведем своје дане у кули од слоноваче [...] Тако сам развио склоност ка мизантропији; тако сам почео да негујем хипохондрију; тако сам постао највећи меланхолик међу људима (тежак као туч); било ме је жалосно погледати – чак и кроз лорњон од злата са жигом. Да.

И све то због музике. Та уметност ми је донела виша зла него добра; због ње сам се посвађао с многим квалитетним људима, часним, више него изузетним, врло „угледним“.

Пређимо преко тога. Вратићу се на то касније.

Што мене лично тиче, нисам ни добар, ни лош. Осцилирам, могло би се рећи. Такође, никада нисам некоме нанео неко зло – а ни добро, ако ћемо право.

А опет, имам много непријатеља – верних непријатеља, наравно. Зашто? Углавном зато што ме не познају – или ме знају само из друге руке, у ствари, на основу гласина (лажи над лажима).

Нико није савршен. Не замерам им: они су прве жртве свог незнања и ограничености… Јадни они! Жалим их.

Пређимо преко тога. Вратићу се на то касније.

(Фрагмент записа „Скривени детаљи мог живота“, 1924).

Текстове чита: Жељко Максимовић

Уредник: Предраг Шарчевић