Карл Шмит: Појам политичкога (3)

Ову студију Шмит је први пут публиковао 1927. године у часопису Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik, а потом ју је разрадио и допунио 1932, у истоименој књизи. Према његовом мишљењу, суштинску карактеристику „политичког“ представља егзистенцијална дистинкција између пријатеља и непријатеља. Она, с једне стране, проистиче из елементарне чињенице разноликости људских идентитета, веровања и начина живота који, потенцијално, могу доћи у сукоб једни с другима. С друге стране, Шмит сматра да су агонистичка енергија и сукоби, који кулминирају у ратовима, неискорењиве одлике људске природе. Тако он пише: „[К]рајња консеквенција политичког груписања пријатеља и непријатеља показује се тек у стварној борби. […] Свет у којем је потпуно одстрањена и ишчезла могућност такве борбе, коначно пацификована Земљина кугла, био би свет без разликовања пријатеља и непријатеља и, следствено томе – свет без политике. […] За појмовно одређење политичкога ни овде није важно да ли се такав свет без политике прижељкује као идеално стање.[…] Ништа не може да измакне тој консеквенцији политичкога. Ако би пацифистичко противљење рату постало толико снажно да би могло натерати у рат пацифисте против непацифиста, у један 'рат против рата', тиме би било доказано да оно у ствари има политичку снагу, јер је довољно снажно да људе групише на пријатеље и непријатеље. Ако је воља да се рат спречи толико снажна да не зазире више ни од самог рата, онда је она управо постала политички мотив, тј. она, иако само као екстремна евентуалност, потврђује рат и чак смисао рата.“

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић