Бронислав Малиновски: Дневник с Тробријандских острва (2)

У својој најпознатијој етнографској монографији, Аргонаути западног Пацифика, Бронислав Малиновски је своје почетно искуство теренског рада описао на следећи начин: „Представи себи, читаоче, да си се сам нагло нашао, са свом својом опремом, на тропској плажи у близини домородачког сеоцета, у време када брод или чамац којим си ту приспео испловљава и ишчезава с видика. Пошто се сигурно сместиш у кући неког белог човека, трговца или мисионара, не остаје ништа друго него да одмах почнеш свој етнографски посао. Представи себи још и то да си истраживач почетник, да немаш никаквих претходних искустава нити нешто што би ти послужило као водич, нити икога ко би ти могао помоћи: бели човек је тренутно или одсутан, или не може, или неће да ти посвети ни тренутак времена. Управо су тако изгледали почеци мог теренског рада.” С друге стране, антропологов интимни дневник, који је годинама водио на свом матерњем, пољском језику, и који је, када се постхумно појавио на енглеском језику (1967), шокирао не само многе његове колеге, него и ширу јавност, показује да наведене тешкоће нису биле једине с којима је Малиновски морао да се суочи, о чему најбоље сведоче записи о његовој заједљивости и честим изливима беса према урођеницима, о бежању из реалности у опседнуто „гутање” авантуристичких и других романа осредње вредности, као и о његовим готово свакодневним сексуалним фрустрацијама и еротским маштаријама.

Овом приликом, из ауторовог Дневника у правом смислу речи, чије је интегрално издање на пољском приредила Гражина Кубица, доносимо превод записа насталих у периоду од почетка априла до друге половине јула 1918. године.

Превод с пољског: Никола Ф. Павковић
Текст чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић