Светске музичке позорнице

Најпре ћете чути Бритнов Концерт за виолину и оркестар у де молу, опус 15 који је композитор писао 1938. и 1939. године, у турбулентном периоду пред избијање Другог светског рата и посветио га Хенрију Бојсу, свом пријатељу и колеги са Краљевског колеџа за музику. Дело се убраја у ред важних виолинских концерата двадесетог века, а у њему је Бритн дао модернији израз, сложеније хармоније, снажне ритмичке тензије и емоционалну дубину.

Као солисткиња наступила је Јулија Фишер, једна од водећих светских виолинисткиња, чију биографију красе сарадње са водећим светским ансамблима и диригентима. О њеној свестраности сведочи и податак да је позната и као концертна виолинисткиња, камерна музичарка која је 2010. године основала и гудачки квартет, предана педагошкиња, а занимљиво је истаћи да је 2019. основала и дечји оркестар у свом родном Минхену. Овенчана је бројним наградама и признањима међу којима се издвајају Орден за заслуге који јој је доделила Савезна Република Немачка, Грамофонова награда, као и Немачка национална награда у области културе.

Други део емисије испуниће Симфонија у ге молу, број 11, опус 103 Дмитрија Шостаковича. Дело је настало 1957, поводом обележавања педесетогодишњице Руске револуције, па је познато и под називом Година 1905. Наиме, Шостакович је у овој симфонији представио дубоку рефлексију о догађајима везаним за Руску револуцију 1905, односно за „Крваву недељу” када су угушене мирне демонстрације радника у Санкт Петербургу, а што је довело до великог броја жртава. Шостаковичева способност да исплете емотивну таписерију бурног историјског периода јасно долази до изражаја у овом остварењу, у којем се напетост, туга и тријумф преплићу у хармоничном, а истовремено дисонантном дијалогу. Сам Шостакович је нагласио да је дело посвећено сећању на људе који су погинули или страдали током револуције. Једанаеста симфонија једно је и од великих достигнућа у програмској музици, а овенчана је Лењиновом наградом 1958. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић