Уметност интерпретације – Бомсори Ким

Бомсори Ким, којој посвећујемо вечерашњу емисију Уметност интерпретације, рођена је 1989. у трећем по величини јужнокорејском граду Дегуу, где је са пет година почела да учи виолину. Школовање је наставила у Сеулу, где је стекла универзитетску диплому а потом је даље усавршавање води у Њујорк, где студира на угледној Џулијард школи за музику и драму. Међународну репутацију стекла је запаженим наступима на најпрестижнијим такмичењим, попут такмичења „Чајковски”, „Краљица Елизабета”, „Сибелијус”, „Вијењавски”, АРД-овом такмичењу и другим, освајајући чак десет награда. Једна од најзначајнијих година у њеној досадашњој каријери била је 2021, када је постала ексклузивни уметник дискогфрафске куће Дојче Грамофон, као и резиденцијални уметник Фестивала Мењухин у Гштаду, као петогодишњи стипендиста и носилац титуле „Мењухинов наследник”. Од тада је наступала на свим најзначајнијим светским сценама и са водећим оркестрима, а међу недавне успехе убрајају се деби на фестивалу Промс, отварање прошлогодишње сезоне Филхармонија оркестра под управом Санту-Матијаса Рувалија, те наступи са Филаделфијским оркестром и Фабијем Луизијем и турнеје са Тонхале оркестром и Павом Јервијем.

Њена дискографија је релативно мала, али поред концерата за виолину Вијењавског, Шостаковича, Карла Нилсена и недавно објављених снимака дела Бруха и Корнголда, на неколико албума је сарађивала са пијанистом Рафалом Блехачом. Ови уметници су се упознали након такмичења „Хенрик Вијењавски" у Пољској 2016. године, када је она оставила снажан утисак на Блехача. Студијски албум са сонатама Фореа, Дебисија и Вијењавског, те дигитална издања са популарним мелодијама Листа, Шопена, Шимановског и Ејми Бич, сведоче да су обоје нашли „идеалног партнера”, јер њихова интерпретација „тече” природно, музички ток се одвија „у једном даху”, а тежиште интерпретације није на разметању виртуозитетом, већ на емоционалној дубини тумачења сваке композиције, те се стиче утисак непосредности живог наступа, а не студијског снимка.

Тон ове уметнице се често описује као „топао, богат и кремаст”, посебно у вишим регистрима. Сама Бомсори Ким је истицала како је одувек желела да буде певачица, али да је уместо свог гласа изабрала виолину да пева уместо ње. Њена техника је беспрекорна, прецизна и јасна, о чему сведоче бриљантне каденце концерата које интерпретира.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић