Синишa Гаврић – приповетке из збирке „Со” (2)

Синиша Гаврић се на књижевној сцени до сада појављивао као песник, а збирка приповедака Со прва је његова прозна књига.

Прича „Свиње, нож и блато” једна је од ретких (и ретко бриљантних) "коцкарских" прича на овоме језику. Још од Достојевског наовамо знамо да је коцкар особа која се много мање бори са околином него са собом, а зависност од коцкања налази се врло високо на листи самодеструктивних зависности. Коцкар се, наиме, у једнакој мери игра са судбином као и са собом. А, опет, ако игра рулет он то ради заједно с неким другим људима. И никада не зна ко су ти други. У Гаврићевој се причи група младих коцкара сусреће с искусним и, испоставиће се, опасним коцкаром. Сусрећу се, дакле, људи који свој живот тек почињу и човек који је свој живот, на неки начин, већ завршио. У изузетној игри интуиције, проницљивости, рационалних одлука, искуства и неискуства, развија се прича која, упркос томе што слушалац слути куда она води, креће неочекиваним токовима.

Прича „Рефлексија” увлачи нас у другу врсту игре. После десет година избивања из свог града – који би могао бити било који мањи град у Србији – приповедач долази на сахрану свога пријатеља. У неужурбаном, али постојаном приповедачком ритму, у току у којем се, наизглед, не догађа ништа, напетост расте готово са сваким новим редом, док из прошлости навиру авети које не желе да нестану. Садашњост се испоставља једнако мрачном као и прошлост, јер нада упорно избегава ове несрећне просторе. Све то у себи носе јунаци Гаврићеве приче, као што носе своје мале, или мало крупније тајне које, из неког разлога, одбијају да зарасту.

Чита Бојан Жировић
Уредник Иван Миленковић