Грамофонија – Дела за камерни оркестар В. А. Моцарта, Ђ. Росинија и Ф. Менделсона

Плоча коју вечерас емитујемо је настала у чувеној фабрици винила у Риги, која је важила за једно од најстаријих фонограмских постројења у овом делу света. Фабрика је настала као део литванске компаније Белакорд која је имала слична постројења и у Естонији. Компанија је под оригиналним именом пословала и након национализације 1940. године, а са производњом није прекидала ни након немачке окупације када ју је поново приватизовао оснивач Хелмарс Рудзитис који је све време био на челу компаније без обзира на промене власника. Након рата је обновљена производња под истим именом до 1949. године, када се погон у Риги издваја из компаније и наставља да ради најпре под именом Балтија, а затим Лиго, да би 1961. године дефинитивно постао део националног совјетског издавача Мелодије. Како се наводи у чланку из литванског часописа Светска нова музика из 2018. године, фабрика у Риги је производила готово све плоче намењене балтичкој публици, које су углавном биле бележене у Сниматељском студију у Вилњусу, основаном 1958. године. Сондецкис, као један од најзначајнијих литванских уметника, често је снимао у овом студију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, када му је припала част да буде један од ретких литванских уметника чија су извођења забележена дигиталном преносном опремом из Москве. Међутим, осим тих изузетака, остали записи, попут ових које вечерас слушате, снимани су скромном аналогном техником, ослањајући се више на вештину сниматеља него на квалитет опреме. У чланку се као још један разлог за лошији квалитет литванских снимака наводи пракса Мелодије да непродате плоче за балтичко тржиште враћа фабрици у Риги на рециклажу и поновну производњу, будући да се због језичке баријере нису могле продавати у другим совјетским републикама. Срећом, плоча коју емитујемо је имала успеха код публике, те је једна од ретких из ове фабрике која је имала реиздања на винилу. Након гашења литванског студија 1992. године и приватизације летонске фабрике годину дана раније, већина снимака је заборављена и нису поново објављивани на дигиталним носачима.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић