Мајстори барока – Остварења Елизабет Жаке де ла Гер

Елизабет Жаке де ла Гер била је једна од ретких познатих композиторки свога времена. Упамћена је као прва жена у Француској која је компоновала оперу, али и по доприносу развоју инструменталне трио сонате и кантате на француском језику, као и по музици за чембало. Како је у свом самостално раду била врло наклоњена импровизовању и иновацијама, ове нове форме у француској музици природно су пронашле своје место у опусу ове ауторке. 

Свита број 3 у а молу из Прве књиге свита за соло чембало објављена је у Паризу 1687. године и представља прву штампану збирку музике за чембало коју је објавила жена композитор у Француској. Свака свита је пажљиво конструисана, са прелудијумима без ритмичке нотације и са уравнотеженим распоредом плесних ставова, који пружају извођачу пуну слободу темпа и израза. 

Кантата Јона из Прве збирке француских кантата објављена је 1708. године. Оно што је занимљивост и новина је да се у прве две збирке француских кантата Елизабет Жаке де ла Гер определила за обраду библијских тема – што је био неуобичајен избор имајући у виду да су се кантате на француском језику углавном ослањале на пасторални садржај. Њених дванаест духовних кантата показују равнотежу између стила прикладног жанру и уздржаности коју захтева тема, и сматра се да „ниједан други композитор тог времена није тако доследно обрађивао овај жанр”. Аутор текстова ових кантата био је Удар де ла Мот, један од најтраженијих оперских либретиста тог доба, и ови текстови прате „највеће догађаје из Светог писма, док музика настоји да ухвати њихов дух и сачува њихову величину”. 

Кантата Острво Делос је из 1715. године, и део је треће збирке композиторкиног циклуса Француске кантате. Састоји се од дванаест одломака, што је чини најдужом кантатом у ауторкином опусу. За основу приче Елизабет Жаке де ла Гер је искористила Делос – острво на којем су, по грчкој митологији рођени Аполон и Артемида, и сваки одломак доноси различиту музичку перспективу о острву, приказујући га као светилиште и место божанског рођења. Ова кантата показује зрелост њеног стила – музика обилује речитативима, аријама и инструменталним прелазима, и балансира између суптилне француске елеганције и италијанске драматургије. Један од најефектнијих и интересантнијих делова кантате представља Симфонија славуја у којој флауте у свом дијалогу имитирају певање птица.

Ауторка: Саша Тошковић