Мајстори барока

Алесандро Мелани је, уз Бернарда Пасквинија и Алесандра Скарлатија, био један од водећих аутора у Риму током друге половине 17. века. Био је јако плодан композитор – његов опус садржи духовна дела попут мотета, миса и ораторијума, које је писао за цркве у којима је службовао, као и опере, компоноване док је уживао папско покровитељство, као и оно различитих аристократа. Један од тих племића је био и Фердинандо де Медичи, а Меланијево име је 1695. године забележено међу „славним учитељима музике под заштитом тосканског принца”. Објављену 1682. године у Риму, збирку Кончерти спиритуали опус 3 Алесандро Мелани је посветио управо овом „великом принцу Тоскане”, који је био и врсан музичар и битан протагониста фирентинске барокне музичке сцене. Ова збирка је била израз захвалности за указано поверењу, и, иако је живео у Риму, Мелани је путем ове посвете остао повезан с фирентинском културном сценом и двором породице Медичи. 

Збирка садржи осамнаест мотета писаних за два, три или пет гласова уз басо континуо, а како су у служби изражавања духовног садржаја, музика обилује драмским контрастима и богатим хармонским језиком којим се наглашавају кључне речи, као и пажљиво обликованим каденцама које подржавају значење текста. Меланијев вокални приступ одликује се инструменталним и концертантним карактером који је био популаран у Риму, гласови међусобно воде дијалоге, често су у имитацијама, а басо континуо није само хармонска подршка већ и активни учесник у изразу. С тим у вези, збирка носи назив Кончерти спиритуали, који се условно може превести као Духовни концерти.

Ауторка: Саша Тошковић