Камерни концерт

Немачки композитор Роберт Фолкман, рођен 1815. године у једном малом граду крај Дрездена, прве часове клавира и оргуља добијао је од свог оца. Са седамнаест година уписао је гимназију у Фрајбургу, где је учио музику код Аугуста Фердинанда Анакера, а потом 1836. године одлази у Лајпциг, где је студирао композицију код Карла Фердинанда Бекера. У том периоду упознао је Роберта Шумана и присуствовао бројним Менделсоновим концертима у дворани Гевандхаус допуштајући да дела ове двојице аутора снажно утичу на његов музички израз.

Фолкман се 1841. настанио у Будимпешти, где је, осим три године проведених у Бечу, живео до краја живота. Постао је угледна личност музичког живота овог града и често се сусретао са истакнутим гостујућим музичарима. Иако никада није научио мађарски језик, био је наклоњен растућем духу мађарског национализма, те је 1875. постао професор новоосноване Краљевске мађарске музичке академије, где је предавао заједно са Листом и Еркел.

Компоновао је у готово свим жанровима, али су бројни покушаји да напише оперу или ораторијум остали неуспели. Његова вокална дела, једноставне форме и фолклорног карактера, имају мањи значај у поређењу са богатијим и разноврснијим инструменталним опусом, који чини окосницу његовог стваралаштва. Многе његове композиције – симфоније, гудачки квартети – ослањају се на класичне узоре и показују формалне особине које га сврставају међу представнике такозване Нове немачке школе, чији су главни представници у музици били Лист и Вагнер. Хармонски језик остаје углавном у оквирима конзервативне праксе, а тематски материјал често није изразит. Ипак, његова музика ритмички је живописна и занимљива чему доприносе промене метра, изражени акценти и уплив карактеристика мађарског флоклора. 

Ауторка емисије Тамара Симовић