Грамофонија – Виолински концерт Едварда Елгара

Као и у претходној емисији, и вечерас ћемо емитовати снимак забележен преносном сниматељском опремом која је раних осамдесетих година омогућавала дигитално снимање на местима на којима нису постојали технички услови за такав рад. У СССР-у је најзначајнију улогу у овом подухвату имао сниматељ Едвард Шахназаријан који је модификованим возилом популарно названим “тон вагон” посећивао концертне просторе у којима су била реализована извођења врхунског квалитета и у њима бележио дигиталне снимке који су касније објављивани на носачима звука. То је случај и са албумом који вечерас емитујемо, а који је снимљен 1984. године управо на начин који је претходно описан. Иако су ови снимци изузетно значајни за историју дигиталне сниматељске технологије, они ипак имају пре свега експериментални карактер будући да је требало да докажу употребљивост и супериорност новог начина снимања над старим. То је у већини случајева и постигнуто, међутим, динамички опсег снимака као и баланс између снимљених канала, нису увек били на нивоу на којем је то било уобичајено са аналогним начинима снимања. Оистрахово извођење Елгаровог концерта је у том смислу добар пример борбе за освајање нове технологије која је са собом носила и нове изазове, с обзиром на то да је динамички однос између солисте и оркестра на снимку значајно нарушен у корист соло виолине која гласноћом доминира над звуком ансамбла. Снимак је техником DMM трансферован на винилне носаче звука, али је једино реиздање на плочи било у Источној Немачкој 1988. године, док је на компакт диску снимак објављен тек годину дана касније, заједно са Бритновим концертом у извођењу Бориса Гутникова.

Нарушен баланс између солисте и оркестра готово извесно није последица грешке сниматеља, с обзиром на то да је Шахназаријан у више наврата сарађивао са Ојстрахом, а одличне аналогне снимке које су заједно реализовали смо емитовали у претходним емисијама. Због тога се може претпоставити да је разлог за овако неуобичајен микс, нова дигитална опрема која је пред сниматеље постављала многе изазове међу којима су најчешће истицани управо динамички проблеми до којих је долазило услед другачије природе PCM бележења звука од снимања на магнетофонске траке са којима су нови снимци обично били упоређивани. Очито овај проблем тада није био перципиран као довољно значајан да би снимак био одбачен, те је он данас важно сведочанство о развоју и изазовима дигиталног снимања звука раних осамдесетих година.

Аутор емисија Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић