Мајстори барока

Рођен 1683. године као син композитора Давида Хајнихена, Јохан је своја прва музичка знања, као и његов отац, стекао у школи Светог Томе у Лајпцигу, код Јохана Кунауа, који га је подучавао свирању на чембалу и оргуљама. Музички таленат младог Хајнихена је импресионирао Кунауа, који га је потом запослио као свог асистента и поверио му одговоран посао преписивача његових партитура. Године 1702. Хајнихен је уписао права на Универзитету у Лајпцигу, да би се по завршетку студија, 1706. године, преселио у Вајсенфелс и отпочео своју адвокатску праксу. Ипак, богати музички живот овог града који је био под патронатом војводе Јохана Георга од Закс-Вајсенфелса, као и капелмајстор Јохан Филип Кригер који је био активан на тамошњем двору, дао је подстрека Хајнихену да компонује музику за дворске свечаности, те се врло брзо, млади адвокат  удаљио од правне и вратио музичкој каријери. Јохан Давид Хајнихен се у Лајпциг вратио 1709. године, на позив импресарија лајпцишке оперске куће, за коју је потом написао неколико опера. Током овог периода, био је активан и као композитор при дворовима, али и као теоретичар - тада је написао прву верзију свог чувеног трактата о басу континуу, а који је објавио две године касније, 1711.
Ипак, 1710. године Хајнихен се одриче своје врло успешне и стабилне каријере у Лајпцигу да би отишао у Венецију - у центар италијанске оперске сцене чији је стил желео да проучи из “прве руке”. Остварио је контакте са значајним италијанским композиторима који су касније утицали на његов музички језик - попут Вивалдија, Гаспаринија и Лотија. Такође, током времена проведеног у Италији, написао је две опере за Театро Сан Анђело, које су успешно изведене 1713. године. У међувремену, његова све већа стваралачка популарност привукла је пажњу принца-електора Саксоније, који га је позвао да постане капелмајстор његовог двора у Дрездену. Хајнихен се 1717. године одазвао овој понуди, и на овом намештењу је остао до краја живота, 1729. године.

Ауторка: Саша Тошковић