Уметност интерпретације – Сопран Дон Апшоу

Дон Апшоу, једна од најуспешнијих америчких певачица посвећених извођењу савременог репертоара, рођена је 1960. године у Нешвилу, а студије је завршила на Универзитету у Илиноису. Затим је усавршавање наставила у Њујорку, на Менхент школи за музику, те курсевима у Аспену. Средином осамдесетих година освојила је два значајна америчка такмичења – за младе концертне уметнике, као и Валтер Ем Наумбург, те постала чланица програма за младе извођаче Метрополитен опере, у којој је од тада наступила преко 300 пута.

Славу на међународној сцени стекла је као извођач на најпродаванијем албуму класичне музике у историји – снимку Треће симфоније Хенрика Горецког из 1991. године, на којем је наступила уз оркестар Лондонска симфонијета и диригента Дејвида Зинмана. Од тада, редовно је изводила и снимала дела савремених композитора која су често била и написана за њу, међу којима се издвајају композиције Освалда Голихова, Џона Адамса, Анрија Дитијеа, Каје Саријахо и других. Ови албуми награђени су са више Греми и Едисон награда, те постигли значајан успех код критике и публике.

Оно што је приметно у интерпретаторском стилу ове певачице јесте њена способност да се лако прилагоди потпуно различитим стиловима певања – од класичног, до савременог или популарног. Њен репертоар је стога веома разноврсан и обухвата дела од остварења Баха и улога у Моцартовим операма, преко музике Пуленка, Барбера или Месијана, до популарних америчких песама и авангардних остварења савемених аутора. Извођачки стил Дон Апшоу се често описује као непосредан и једноставан, те је у једној критици наведено да је њен наступ „мајсторски курс о томе шта би певање требало да буде – несебично причање приче и инспирисана вокална експресивност”. Такође, приметна је пажња коју она посвећује тону, као и често одсуство вибрата, што посебно погодује интерпретацији савременог репертоара.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић