Мајстори барока

Хајнрих Бибер је од 1670. године био активан у Салцбургу, најпре као композитор при надбискупском двору, да би 1684. године добио место капелмајстора у Салцбуршкој катедрали. Током овог периода, објавио је неколико збирки инструменталне музике, међутим, мање је позната његова вокална музика из тог времена. Наиме, компоновао је осам миса, два реквијема, велики број композиција за вечерње молитве, као и бројне мање духовне композиције. Ова остварења била су намењена махом за извођење у Салцбуршкој катедрали, где је аутор био задужен за обуку хориста као и за писање дела за литургијску годину. Миса Christi resurgentis представља једно од таквих остварења – завршена је 1674. године, када је и премијерно изведена на Ускршњу недељу у Салцбуршкој катедрали. Ово свечано и звучно раскошно дело писано је у стилу вишехорске музике XVII века. Гравуре из касног седамнаестог века приказују музичаре који су били распоређени на четири оргуљске галерије, те је целокупни ансамбл био подељен на мање групе које „међусобно разговарају”, односно које су третиране антифоно, на начин венецијанских “кори спецати” или “подељених хорова”. Попут поменутих хорова, тако су и гудачки и дувачки ансамбл подељени и повремено антифоно дијалогизирају, али се такође и удружују у већи инструментални ансамбл. Иначе, инструменти имају истакнуту улогу – деонице труба и корнета се налазе у скоро свим ставовима, а често се појављују и виолине у дуету, које се нарочито истичу у ставовима Глорија и Бенедиктус. Почетак и крај мисе обележавају трубе, односно фанфаре, које означавају свечани улазак надбискупа у катедралу за почетак мисе, као и његов излазак. Након почетка са фанфарама, следи соната која поставља “тон и атмосферу читаве мисе”, а између самих ставова мисе налазе се Биберове инструменталне сонате, што није била неуобичајена пракса у црквеној служби тог периода. 

Ауторка: Саша Тошковић