Жене у музици – Софи Јункер

Венеција је у првој половини осамнаестог века била центар у којем су настајала префињена и естетски вредна уметничка дела, како у области архитектуре, тако и сликарства, позоришта и музике. „Венецијанска опера” је освајала Европу, вешто повезујући драматику са топлином вокалних деоница. Попут венецијанских сликара Каналета и Франческа Гвардија који су у својим панорамским ликовним остварењима дочарали занимљиве призоре овог историјски богатог приморског града, познатог и под називом Серенисима, и композитори су настојали да кроз оперу представе читав спектар људских емоција и расположења. Поводом објављивања албума Ла Серенисима – Венецијанске силуете Софи Јункер је истакла да: „Музика италијанског барока представља реперотар из којег најчешће започињемо да истражујемо могућности за индивидуалне музичке интерпретације... Она доноси савршени баланс између једноставности и лепоте, репетитивних структура које се не затварају спрам виртуозности уметничког израза. То је музика која се лако уклапа у различите контекстуалне оквире приклањајући се новим визијама, представљајући солисту као интерпретатора, али и као ствараоца у датом тренутку музичког извођења... Италијански барок је отворен и увек спреман да се прилагоди новом времену и различитим културама. Солисти, али и читави ансамбли као да преузимају сцену када изводе дела италијанског барокног репертоара”.

Убрзо по објављивању, албум је наишао на позитивне оцене критичара који су нагласили да је маестралним интерпретацијама Софи Јункер достигла јединствену експресивност и лепоту у извођењу дугих мелодијских фраза, театралност, али и префињеност и сензуалност у свом музичком изразу.

Након студија у родној Белгији где је похађала Музичку академију у Намиру, као и специјализацију на лондонској Гилдхол школи за музику и драму, Софи Јункер је пажњу јавности привукла 2010. године када је овенчана наградом на Хендловом такмичењу у енглеској престоници. Потом је 2012. добила прву награду на престижном такмичењу у Инзбруку које носи име Антонија Честија, а посвећено је младим певачима специјализованим за барокну оперу. Гипки и искричави сопран, како њен глас описују музички критичари, одвео ју је у оперске куће широм света у којима је са великим успехом изводила роле у операма Монтевердија, Моцарта, Хендла, Доницетија, Рихарда Штрауса и Жила Маснеа.

Остварила је плодну сарадњу са водећим савременим диригентима, а резидентна је уметница Краљевске опере из Лијежа, као и здружених оперских кућа француских градова Анже и Нант. Амерички деби имала је 2016. наступајући у опери Сапфо Жан-Пол-Ежида Мартинија, као и у оперети Непотпуно образовање Емануела Шабријеа.

Као концертна уметница, Софи Јункер је честа солисткиња оркестара Кончерто из Копенхагена, Ла нуова Музика, као и белгијског ансамбла Вокс Луминис. Поред ових, радо музицира и са ансамблима специјализованим за рану музику коју изводе на оригиналним инструментима из епохе, а међу којима су Кингс Консорт, Академија за стару музику, Оркестар бечке Академије, барокни ансамбл Бахов Колегијум из Јапана, и оркестар Енглески концерт.

Уредница Ирина Максимовић Шашић