Мајстори барока

Андре Кампра, рођен 1660. године у Екс-ан-Провансу, своја прва музичка знања стекао је од оца који је био виолиниста, да би касније наставио да учи у локалној цркви у којој је био хориста. Постепено је напредовао и учествовао је у музичким активностима везаним за духовну музику на југу Француске, дошавши до позиције капелмајстора у црквама у Тулону, Арлу и Тулузу. Године 1694. Кампра се сели за Париз где је постао капелмајстор катедрале Нотр Дам. Ову престижну улогу „мајстора музике париске цркве” је обављао наредних шест година и током тог времена је за богослужења приређивао мале мотете. Ова остварења су публикована у пет књига под називом Мотети за један, два или три гласа са басом континуом господина Кампре, мајстора музике париске цркве, од 1695. до 1735, много година након што је Кампра напустио ову позицију. Записи и сведочења савременика говоре о томе да су Парижани овог композитора и његову музику срдачно прихватили – „господин Кампра из Тулуза, капелмајстор цркве Нотр Дам у Паризу, је показао своје врсно умеће спајања италијанске музике на француском. Велики број људи долази сваке суботе у пола три поподне како би чули извођење мотета у Богородичиној капели”.  

Дела из публиковане збирке се одликују синтезом италијанске емотивне мелодијске непосредности и француске уздржане елеганције, прожетих ауром дубоке религиозности, што је привлачило велики број верника да присуствују њиховим извођењима. Првобитно су намењена за службу Вечерњи, која су се одржавала суботом или на дане поста. Ипак, временом су ова остварења изашла изван оквира богослужбеног календара, поставши редован део репертоара духовних концерата у париским црквама. 

Ауторка: Саша Тошковић