Антологија српске музике

Иако је данас један од мање познатих музичких стваралаца у нашој средини, у своје време био је једна од важних личности за професионализацију музичког живота како у Србији, тако и у Босни и Херцеговини. Музику је изабрао релативно касно као основни позив, али јој се посветио у потпуности и целим срцем. Рођен 1911. године у Смедеревској Паланци, завршио је студије теоријске математике 1935, поставши професор овог предмета у Пожаревцу, Бјеловару, Призрену, а за време рата и у Трећој београдској гимназији, Ипак, интересовање за музику га је све више окупирало и испрва самоук, почиње да учи хармонију, записује и сакупља народне мелодије, те диригује хором.

Године 1942, Божидар Трудић уписује Музичку академију у Београду где студира композицију: кратко време у класи Стевана Христића, а потом код Јосипа Славенског. Паралелно похађа и курс дириговања код Крешимира Барановића и Михајла Вукдраговића. После дипломирања 1947. године постаје професор, а потом и директор Музичке школе Станковић у Београду, да би 1955. прешао на новоотворену Музичку академију у Сарајеву, где ће бити професор до 1964. године, када се враћа у Београд. Од тог тренутка, па све до смрти 1989. године деловаће као слободан уметник. Сахрањен је у Смедеревској Паланци, за коју је цео живот био везан, а од 1991. године Музичка школа у овом граду носи његово име.

Напоменимо да је једини референтни текст о Божидару Трудићу, онај Властимира Перичића из његовог концертног водича „Музички ствараоци у Србији” из 1969. године, а од тада је било какво музиколошко вредновање опуса овог аутора изостало. Трудић се иначе окушао у бројним жанровима. Написао је две симфоније – Балканску и Симфонију у једном ставу, две свите, више краћих оркестарских композиција. Поред концерта за виолину, написао је концерт за виолончело, низ камерних и солистичких композиција, а такође је аутор више кантата, те песама уз пратњу оркестра – Песме старог Јапана, Песме древне Хеладе, Пјесма свата Црногорца, написана за обележавање стогодишњице смрти Петра Петровића Његоша. Приврженост крају из којег је потекао Трудић је преточио у „Кантату родном граду” која је изведена 1970, пригодом прославе 850 година од оснивања Смедеревске Паланке.

Уредница Ксенија Стевановић.