Џез

У време када је саксофониста Алберт Ајлер снимио ово издање, фри џез је већ ухватио замах, а Орнет Колмен је био прихваћен као легимитан протагониста џез сцене и музички револуционар. Па ипак, свет џеза није био припремљен за Ајлера – његов зачудан, екстремно сиров и нестално лелујав, а ипак и мелодичан тон, унео је пометњу међу музичаре, слушаоце и критичаре који су опречно реаговали на његову музичку појаву.

Интригантна је била и комбинација америчке спиритуалне музике попут госпела и радикалне слободне импровизације, у којој се није само саксофон ослободио конвенционалних мелодијских, интонацијских и хармонских стега, већ је читав трио редефинисао улоге својих појединачних чланова. У том смислу је Ајлеров трио пресудно утицао на многе будуће џез саставе, не само фри џез опредељења, у начину на који саксофон, контрабас, бубњеви и други инструменти, флуидно мењају своје роле унутар композиција и слушалачки доживљај поделе на солисте и ритам секцију у бенду. Албум „Spiritual Unity” је био прекретница како за кратку Ајлерову каријеру, тако и за џез у целини. Треба поменути све учеснике овог подухвата, који је променио историју џеза, а то су поред Ајлера, били и контрабасиста Гери Пикок и бубњар и перкусиониста Сани Мареј. Сам материјал је снимљен у једном дану, моно техником, која је добрим продукцијским миксом, до данас задржала свежину и аутентичност.

Ајлер је тих година директно утицао на Џона Колтрејна и његов прелазак на радикалније фри џез поставе, а у потоњим годинама је утицао на читаве генерације фри џез саксофониста, од ветерана попут Чарлса Гејла све до знатно млађег Џона Дајкмена, кога смо управо у Студију 6 Радио Београда више пута слушали заједно са нашим бубњарем Александром Шкорићем, како евоцирају Ајлерове музичке идеале.

Аутор Никола Марковић