Век хармонике – In memoriam: Софија Губајдулина

Софија Губајдулина дипломирала је композицију и клавир на државном Казањском универзитету „Назиб Жиганов”, а током постдипломских студија на Москвском конзеваторијуму, Губајдулина почиње да истражује нове начине извођења на традиционалним инструментима. Због оваквог приступа и необичних састава које је користила у својим композицијама, брзо се издвојила међу колегама. Дмитриј Шостакович је њен особени композиторски таленат подстакао речима: „Ја вам желим да наставите да корачате погрешним путем”. Може се рећи да је млада Губајдулина прихватила овај савет и успела да развије препознатљив стваралачки стил, упркос честим критикама које су долазиле од званичника државних институција културе.

Када су је питали о утицају других композитора на њено стваралаштво, Софија Губајдулина је одговорила да је било периода када су на њен рад утицали Вагнер, руска школа, Карло Ђезуалдо да Веноза и аутори Друге бечке школе, али да је фигура према којој осећа константнуо дивљење Јохан Себастијан Бах. Била је фасцинирана нумерологијом, манипулацијом математичких секвенци, а највише Фибоначијевим низом. Премда је била члан Удружења композитора и уз Алфреда Шниткеа и Едисона Денисова сматрана за најистакнутију композиторку савремене музике у Совјетском Савезу, њена дела су често прихватана са резервом. Међународну славу и признање добила је тек крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, након што је емигрирала у Немачку.

У опусу ове значајне савремене композиторке хармоника заузима важно место, а њена дела за овај инструмент красе смеле и несвакидашње комбинације са другим инструментима.

Уредница емисије Марија Вуковић