Ојген Руге: Дани умируће светлости (1)

Ојген Руге је пред себе поставио не мали задатак: обухватити педесет година једне породице. Тај задатак није неиспуњив, наравно – уосталом, породични роман једно је од великих упоришта европске, па и светске књижевности – али када погледамо којих је то педесет година европске историје (од Другог светског рата до пада Берлинског зида) и када схватимо да је реч о породици која се разасула по читавом свету, речени се задатак чини заиста веома амбициозним. 

Роман почиње окупљањем породице која слави деведесети рођендан Вилхелма, „патријарха” породице. Ту је шведски сто, метар Лењинових књига на полици, закривљени бодеж Гојка Митића, најпознатијег вестерн глумца Источне Немачке, посуда са Кубе, поклон другова из Комбината „Карл Маркс”... Вилхелм и његова супруга заклети су комунисти, вратили су се из Мексика 1952. године да би дали свој допринос изградњи новог социјалистичког поретка. С друге стране, њихов син Курт, емигрант у Москви, дошао је у Немачку с горким искуством Гулага, али и с вером у могућност реформе система. За разлику од деде и оца, Александар има сасвим другачија искуства у домовини коју није бирао. И док деведесетогодишњак започиње још једну причу о славној прошлости, ни накрај памети му није да га током здравице чека непријатно изненађење: Берлински зид само што није пао, а његов унук Александар не долази на прославу – пребегао је на другу страну.

Роман Ојгена Ругеа објавиће „Лагуна” из Београда.

С немачког превела Јелена Костић Томовић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић