Мајстори барока

На почетку емисије чућете Сонату у де молу за две обое, фагот и континуо. Свирају: Бурхард Глецнер и Инго Горицки обое, Томас Рајнхарт, фагот, Зигфрид Панк, виола да гамба, Ахим Бејер, виолина и Кристина Шорнсхајм, чембало. Након тога уследиће Фантазија у Еф дуру и серенада Четири доба дана, у интерпретацији камерног ансамбла Л’Арпа Фестанте који предводи Маркус Ул. Солисти су: Улрике Хофбауер и Моника Маух, сопрани, Георг Поплуц, тенор и Томас Гропер, бас 

Јохан Фридрих Фаш рођен је 1688. године у Бутелштету, у породици лутеранских свештеника и адвоката, и још као младић је показивао велики таленат за музику. Прва музичка знања стекао је кроз певање у хору, а потом га је 1701. године Јохан Кунау, кантор Школе Светог Томе у Лајпцигу, изабрао за ученика у овој угледној образовној установи. Након дипломирања, Фаш је отишао на Универзитет у Лајпцигу где је студирао теологију и грађанско и канонско право, настављајући породичну традицију. Током студирања, 1708. године, је основао своје музичко друштво познато као „Други Колегијум Музикум”, са којим је држао јавне наступе у универзитетској школи и у опери. У лето 1722. године добио је намештење капелмајстора на двору у Србишту у Анхалту, и ову позицију је задржао до краја живота. 

Током свог рада на двору у Србишту, Фаш је првенствено био посвећен компоновању црквене музике – кантата, пасија и миса за дворску капелу, као и инструменталне музике за палату. Поред тога, писао је рођенданске кантате и серенаде за чланове краљевске породице. Једно од таквих дела представља серенада Четири доба дана. Ово дело настало је 1723. године поводом рођендана принца Јохана Аугуста, и написано је за „четворо солиста и раскошни оркестар”. Серенада је структурисана око четири доба дана, од којих је свако представљено једним божанством – Аурора представља Јутро, Феб Аполон је Подне, Хеспер је Вече и Синтија Артемида је Ноћ. Свако божанство, кроз музику и поезију на карактеристичан и својствен начин дочарава слику и осећање одређеног дела дана, истовремено одајући почаст владару. Дело је употпуњено са четвороставачном Фантазијом у Еф дуру која јој претходи и представља својеврсну увертиру.

Серенада Четири доба дана на репрезентативан начин осликава Фашов музички језик, који је дубоко укорењен у барокном стилу, али у којем се истовремено појављују назнаке елемената галантне епохе, што његова остварења чине важним мостом између ова два периода. Дело се одликује раскошном и живописном оркестрацијом, аријама, речитативима и хоровима који обилују орнаментима и претежно драматичном атмосфером, у складу са митолошком тематиком самог дела, али у исто време је краси и тежња ка чистоћи и једноставности израза како би се порука што јасније пренела.  

Ауторка: Саша Тошковић