Имагинарни пејзажи

Ово је дебитантско издање Марковске које је настајало у преиоду од 2017. до 2022. године. На њему уметница свира цитру, виолончело, пева вокализације, али и ствара електронски парт који повезује све ове елементе у целину. Музички гледано Марковска се креће од амбијенталне музике на трагу свог земљака Јацашека, односно Вилијема Басинског, до модерн класикал израза блиског филмској музици. Поједине нумере су замишљене као комади за виолончело и суптилну електронску пратњу, а у њима је композиторка, како сама каже, желела да се „поново повеже са инструментом који је интимно познавала од детињства. Две године сам се удаљила од њега не би ли добила нову перспективу и свеж приступ”, навела је Марковска. Сам албум „Искра” она описује као „сагоревање – односно постепени помак у томе како о музици размишљам и како трагам за новим вредностима. Он је нека врста завршног поглавља, у којем се спајају архивски снимци са почетком нових идеја”, закључује ауторка.

Свакако, ово остварење од почетка одаје интимну атмосферу једног проживљеног споја између амбијенталне и класичне музике. Основно средство којим Марковска то постиже јесте техника петље или лупа, наслојавања звучних материјала и коришећње врло пробраних и деликатних електронских шумова и фине, електростатичке буке. Меланхолична природа албума „Искра” проистиче из топлог присећања на оно што је било, као и очекивања оног што ће бити.

Уредница Ксенија Стевановић