четвртак, 20.02.2025, 21:35 -> 12:09
Музика вива – Фестивал „Музички дани” у Донауешингену 2024
Вечерашњом емисијом настављамо циклус посвећен најстаријем фестивалу савремене музике у свету, основаном 1921. године. У сарадњи Радија Југозападне Немачке из Штутгарта и града Донауешингена, сваког трећег викенда у октобру се широм овог градића одржавају концерти и пратеће манифестације, а прошле године, фестивал је трајао од 18. до 20. октобра. У вечерашњој емисији чућете снимак концерта одржаног 19. октобра у дворани „Стравински” центра Донаухален, када је премијерно изведена композиција „Благословени су” Марка Андреа. Извођачи су били пијаниста Пјер-Лоран Емар, Михаел Акер и Маркус Радке, дизајнери звука и чланови Експерименталног студија Радија Југозападне Немачке.
Овај француски аутор, који од почетка двехиљадитих живи и ради у Берлину, један је од водећих европских савремених композитора. Пореклом из Алзаса, Андре је студирао на Париском конзерваторијуму у класи Жерара Гризеа, да би се потом усавршавао радећи са Хелмутом Лахенманом. Добитник је „Ернст фон Сименс” награде, а редован је учесник најзначајнијих европских фестивала савремене музике. Дела овог композитора су комплексна, често на ивици тишине, те их је критичар Њујорк Тајмса упоредио са „пауковом мрежом – пажљиво посматрање открива њихову замршену лепоту, док један непажљив покрет може уништити њихов ефекат”.
Композиција „Благословени су” са којом се представио у Донауешингену, посвећена је сећању на преминулог осмогодишњег сина Андреовог блиског пријатеља. Како би пронашао некакав смисао у овом ненадокнадивом губитку, композитор се окренуо Јеванђељима и Христовој „Беседи на гори”, користећи његове речи не као догматску лекцију, већ као чин утехе.
Како сам Марк Андре наводи, ово је музика нестајања, која открива најкрхкије, најнестабилније односе композиционих чинилаца. У овом делу, он инсистира на пропадању, нестајању звука, било оног који настаје свирањем на клавиру, било електронски генерисаном слоју. У ово дело, Андре је инкорпорирао и теренске снимке који су на неки начин повезани са преминулим дечаком, као што је звук дечјег хора Катедрале у Фрајбургу у којем је певао, звук реке Драјзам која протиче кроз овај град, као и Палате суза у Берлину. Резултат је дело које садржи бројне карактеристике Андреовог стила – суптилне клавирске резонанце, нежне украсе, али и густе хармоније које се шире и скупљају, те мелизме саграђене од пажљиво сецираних мотива.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари