Алексеј Пензин: Индустрија ноћи (1)

Руски филозоф и теоретичар културе, Алексеј Пензин, прво износи кратку историју ноћног живота, а потом критикује овај феномен, нарочито у његовом познокапиталистичком облику. Појава структура и пракси ноћног живота великих градова представља део процеса капиталистичке модеризације у коју су Западна друштва кренула пре неколико векова. Императив максимизације профита и развоја технолошких могућности подстaкла је коришћење нових ресурса, продужење радног дана, увођење дневних и ноћних смена, што је деформисало биолошке ритмове активности и пасивности, будности и сна. У 20. веку, у епохи Државе благостања (Welfare State) и почетка формирања конзумеристичког друштва, интензивирање потрошње, а не производње, показаће се као структурна нужност. Потрошња робе, слика, услуга, забава која траје 24 сата, постаће суштинско иманентно стремљење познокапиталистичког система.

Троугао друштвено-економских услова за могућност ноћног живота чине: економски захтеви производње и тржишта, технолошке иновације, а такође и формирање етоса „боема” као модела субјекта ноћног живота. Ноћни клубови и индустрија ноћне забаве јесу амблематичан израз тог система. По речима аутора: „појављујући се као последица еволуције производње, потрошње и контроле, клубови, као локуси ноћног живота, стварају могућност посебног субјективног искуства. Материјализација свих елемената ноћне дискотеке постаје јединствен механизам, који ствара ефекат својеврсне деиндивидуализоване еуфорије. Фредерик Џејмсон, описујући гашење афеката, својствено познокапиталистичкој култури, говори о флуидној и имперсоналној форми осећања, која име тенденцију да буде подређена посебном облику декоративне веселости. Ноћна дискотека нуди заводљиву алтернативу мирном сну, супротстављајући његовим ретким ониричким радостима бљештећи интензитет колективног самозаборава”.

Текст је изворно објављен у другом броју часаописа Критическая маса за 2004. годину.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читала Гордана Гачић.
Уреднице Оливера Нушић и Тања Мијовић.