субота, 15.02.2025, 20:02 -> 11:23
Летње оперске позорнице
Жак Офенбах: Хофманове приче
Репродуковаћемо ексклузивни снимак опере „Хофманове приче” Жака Офенбаха, који је забележен 13. августа 2024. године на Салцбуршком фестивалу. Главне улоге тумаче тенор Бенжамен Бернајм као песник Хофман, Катрин Левек у четворострукој улози Стеле, Олимпије, Антоније и Ђулијете, басбаритон Кристијан Ван Хорн као Линдорф, Копелијус, Миракл и Дапетуто и мецосопран Кејт Линзи као песникова Муза, односно саптуник Никлаус. Хором Бечке државне опере и Бечком филхармонијом диригује Марк Минковски.
У четвртој деценији XIX века, у Француској је владао култ Е. Т. А Хофмана, који је остао један од најпопуларнијих и најутицанијих писаца у овој земљи, све до краја овог столећа. Дивили су му се због начин на који се "фантастично", односно "натприродно" усецало у реалност његових прича и новела, бришући границу између унутрашњег и спољашњег живота јунака. Такође, сама биографија овог немачког романтичара је привлачила младе француске ауторе који су тежили не само да емулирају његово стваралштво, већ и његов живот.
Та двострука фасцинација нашла је своје место и у комаду "Хофманове приче" Жила Барбијеа и Мишела Кареа из 1851. године, коју је Барбије прерадио у оперски либрето за истоимено Офенбахово дело из 1877. У овој несвакидашњој опери, сам Е. Т. А. Хофман се појављује као протагониста сопствених прича, од којих су све несрећне љубавне приче. Он остаје увек препознатљив, као и његов верни пратилац Никлаус, који се на почетку опере представља као песникова "муза". Ту је и фигура Хофманове неухватљиве драге – Стеле – која се дели у три различите јунакиње, од којих свака има своју причу, у сваком од чинова. Оне је својеврсна песникова пројекција – од емотивно хладне Олимпије која је у ствари механичка лутка, преко Антоније, која није спремна да се одрекне своје уметничке личности и због тога умире у екстази певања, преко Ђулијете, фаталне жене која фингира своје осећања како би преварила Хофмана да јој да своју душу. На сличан начин и Хофманов моћни неприатељ Линдорф поседује своје вишеструке наративне реинкарнације, било да су оне бизарне, демонске или застрашујуће, представљајући можда и онај мрачни, деструктивни, део сваке стваралачке личности.
Опера Хофманове приче је за Жака Офенбаха представљала последњу прилику да покаже свима онима који су га сматрали само за "композитора оперета", да греше. Један од фасцинантних аспеката његове последње "фантастичне опере" је њена стилска разноврсност. У овој хетерогеној партитури тако долазе до изражаја разнолика стања од бритког хумора, преко дирљиве осећајности, романтичног екцеса и трагичног интензитета.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари