Директан пренос из миланске Скале – Чајковски: Евгеније Оњегин

Опера Евгеније Оњегин настала је у тренутку када је Чајковски био на врхунцу међународне славе иако још увек није напунио четрдесет година. Неколико година раније написао је свој Први клавирски концерт, Четврту симфонију и Лабудово језеро, те је после ових изазова желео да напише и оперу која ће бити добро примљена после више неуспешних покушаја. Певачица Јелисавета Лавровскаја предложила му је да се окрене Пушкиновом Евгенију Оњегину. У писму које је Чајковски упитио свом брату он каже: „Ова идеја ми се учинила лудом – али одмах сам кренуо да поново читам Пушкина и провео сам бесану ноћ, чији је резултат сценарио ове предивне опере…”

Композитор је највећим делом избацио први део романа који се бави Оњегиновим животом у Санкт Петербургу и своју оперу започео моментом када се појављује главна јунакиња Татјана, знајући да ће публика моћи да попуни празнине, имајући у виду популарност Пушкиновог предлошка. Ипак, још од времена Толстоја, писци су презирали оперску верзију Чајковског, што је кулминирало ускогрудом критиком Владимира Набокова, иначе несклоног музици и без већег музичког талента, која је поставила стандард да рад композитора међу интелектуалцима треба да се посматра са презиром. Ипак, Асафјев и други значајни музички теоретичари су указали на мајсторство с којим Чајковски третира Пушкинов текст, допуњује га и развија прецизном манипулацијом музичких жанрова и конвенција. Испрва ова опера није тако добро прихваћена на западу, али је великим залагањем пре свих Густава Малера постепено постала саставни део репертоара свих оперских кућа, одушевљавајући публику и данас својим спојем музике и текста, изузетним лиризмом и памтљивим мелодијама.

Уреднице преноса: Сања Куњадић и Ивана Неимаревић