Камерни концерт

Овај италијански композитор, педагог и виолиниста, најпознатији је по свом виртуозном стилу и значајном утицају на развој виолинске технике. Као ученик Фаустина Камизанија, а уз подршку и менторство Никола Паганинија, његов таленат се убрзо прочуо. Захваљујући својој богатој и динамичној уметничкој каријери, Бацини је стекао статус једног од најцењенијих музичара свог времена. Велики део живота провео је у Немачкој, Француској и Шпанији, где је постигао значајне успехе на концертним подијумима. Бацини је своју извођачку каријеру окончао после турнеје по Холандији 1864. године, након чега се вратио у родну Брешу и посветио компоновању.

Бацинијева улога у музичком животу Италије била је изузетно значајна – 1868. године постао је председник Концертног друштва у Бреши, а активно је доприносио промоцији камерне музике и писању дела за ансамбле широм Италије. Његов значај није се огледао само у компоновању, већ и у педагошком раду. Године 1873. године постао је професор композиције на Конзерваторијуму у Милану, а 1882. постао је директор ове престижне установе. Бацини је компоновао углавном дела за виолину, али се међу најцењенијим камерним радовима овог аутора истичу трија, квартети и сонате. Иако су његове композиције данас мање познате, Бацини је имао кључну улогу у формирању музичког идентитета Италије тог периода.

Гудачки квартет број 1 у Це дуру спада међу Бацинијeва најбоља остварења. Написан 1864, овај квартет је исте године освојио прву награду на такмичењу „Милански квартет”.

Ауторка емисије Тамара Симовић