Балетска свита „Мармар” Едгара Хованисјана

Овај аутор живео је између 1930. и 1998. године. Студирао је на конзерваторијуму у Јеревану, а потом у Москви код Арама Хачатурјана, где је упознао композиторе попут Денисова, Губајдулине, Караманова, Шниткеа и Шчедрина. Тада су на студијама били и пијанисти Ашкенази, Башкиров и Берман. Хачатуријан је о својим ученицима говорио: „Оно што највише ценим код својих студената је иницијатива. Спреман сам да превидим грешку у техници, али не и недостатак идеје”. У категорију аутора пуних идеја спадао је Хованисјан, што је демонстрирао на пољу балета, филма, позоришта и друге сценске музике. И премда је написао три симфоније, Концерт за саксофон и џез оркестар, Концерт за гудаче као и неколико камерних дела, остао је познат као аутор музике лакших жанрова, али и балета у којима је наставио традицију која се протезала од Чајковског, преко Стравинског до Хачатурјана. Као и у случају Хачатурјана, у репресивном совјетском режиму, био је принуђен да свој музички језик прилагоди одликама позног романтизма, са тек мало присутним елементима модернизма, уз присуство јерменских народних мелодија и ритмова.

Балетска свита Мармар Едгара Хованисјана, премијерно је изведена у позоришту Опере и балета у Јеревану 1957. године. Прича се одвија у региону Црног мора, а говори о младом пастиру Арамеу, и његовој љубави према девојци Мармар. Окрутни витез Бакур жели да узме девојку за себе, а она, како би избегла ту судбину, моли силе природе да јој помогну. Тако бива претворена у мермерну статуу. Араме у двобоју побеђује Бакура, а девојка се враћа у живот.

Уредница Сања Куњадић