Здравко Кучинар: Повратак Кајице Миланова (1)

Како нас обавештава Здравко Кучинар, током последњих неколико година дошло је до повратка готово заборављеног филозофа Кајице Миланова, и то „на велика врата”: поводом новог издања његове најважније политичке књиге Титовштина у Југославији, 2021. године, у Институту за европске студије у Београду одржан је семинар, а крајем 2023. објављена је и друга његова политичка књига Обрачун – начела и разлози, док је једна улица у Милановљевом родном граду, Новом Кнежевцу, добила његово име. Међутим, како наглашава аутор текста, „може се приметити да Миланов привлачи пажњу, пре свега, као политички писац, док Миланов као филозоф још увек остаје у његовој сенци и тако се и даље чини неправда овом аутору. Миланов је по личном избору, по интересовању, образовању, вокацији и опредељењу био филозоф, а политички писац је постао стицајем околности и худом емигрантском судбином. Филозофски текстови Кајице Миланова настали су у деценији непосредно пре Другог светског рата, а политички су писани касније, после рата, у емиграцији и средини без филозофске традиције, у време када није био у прилици да се бави филозофијом”.

Сходно томе, у наставку текста Здравко Кучинар анализира и коментарише Милановљева филозофска дела, почев од доктoрске дисертације писане на немачком јетику „Образовање закона, разумевање и чулна апстракцја у историјском сазнању” (1933), преко књиге Основни проблеми теорије сазнања: реално-научно сазнање (1937), до године најзначајнијих есеја: „Историјско сазнање у светлости теорије вредности” (1938), „Филозофија Бечког круга” (1939) и „Значај филозофије за културу” (1940).

 У емисијама које су на Трећем програму у среду и четвртак, можете пратити текст Здравка Кучинара „Сарадња Кајице Миланова и Артура Либерта”.

Читао Александар Божовић.
Уредница Тања Мијовић.