Мерилин Стратерн: Пол и друштвени поредак (1)

Ауторка у тексту анализира представу о романтичној или дворској љубави која се појавила крајем XI века у Прованси, у Француској, одакле се посредством трубадурске поезије проширила на већи део Европе. Реч је о љубавној страсти која на посебан начин мушкарца везује за жену: наиме, он сматра да је дужан да предано служи одређеној госпи, без обзира на то да ли ће његова преданост на крају бити награђена; предмет његове љубави је узвишен и неухватљив, а он као мушкарац и љубавник мора да докаже да је достојан страсти коју би желео да му жена дарује.

Многи научници покушавали су да објасне зашто се уопште у романсама појавила таква представа, која одудара од свега осталог што је историчарима познато о мушко-женским односима из тог доба, нарочито када је реч о статусу жене у стварном животу. Другим речима, поставља се питање историјског контекста који је могао да инспирише како ову нову врсту поетског изражавања, тако и овај нови вид односа између полова.

Према тумачењу које нуди Мерилин Стратерн, слику мушко-женских односа представљених у романсама не би требало да повезујемо с њиховим панданима из стварног живота, зато што романсе, заправо, и нису говориле само, па чак ни првенствено, о томе. Она сматра да је реалистичније и прихватљивије заступати тезу да у фокусу њихове пажње нису били односи између мушкараца и жена, већ односи између самих мушкараца у феудалном друштву, а нарочито обавеза лојалности вазала према господару и претпостављена реципрочна „обавеза” господара да на неки начин награди верно служење и исказану оданост. Одређени подаци сугеришу да су се управо у време настанка и ширења романси појавиле недоумице, сумње и неизвесности у погледу тога на чему би требало да се заснивају служење и оданост, а представе о романтичном безусловном служењу изабраној дами из вишег сталежа, сматра Мерилин Стратерн, нудиле су прикладан модел за симболизацију ових недоумица.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић