Имагинарни пејзажи

Како само име ових издања каже, Ксерокс је концептуално базиран на идеји копије – како оне визуелне, тако и оне акустичне – која би требало да буде упечатљивија од оригинала. Николаи је другим речима, истраживао однос између оригинала и копије, али и инвентивност онога ко копира – као што је некадашња Ксерокс копир машина била и алатка за копирање докумената, али и помоћно средство за стварање уметничких радова или фанзина у последњим деценијама XX века.

Током рада на овој серији, уметник је и сам еволуирао од расипања звука у просторе паучинастог белог шума до мелодичних, амбијенталних композиција, у којима се користе готово неокласичне и акустичне звучне структуре. Наравно, Николаијев карактеристични концептуални и скултпурални минимализам не изостаје, а уметник свој пут описује као сличан ономе из прича Жила Верна о Капетану Нему.

Ксерокс – пети део, као закључење серије за уметника има посебан значај. Николаи то овако објашњава: „...овај пут прича долази до свог разрешења кроз концептуални објекат који задобија свој пут у вечност. Сама реч ’разрешење’, односно Auflösung на немачком, је предиван концепт”, каже Николаи. Наиме вишезначност ове речи за уметника носи како идеју ’решавања загонетке’ али и концепт нечега што се раствара у потпуности. На тај начин, Николаи закључује да је на албуму дао „намерни опис процеса разрешења и растварања”.

Сам рад на албуму укључивао је стварање оригиналних мелодија, које су послужиле даље као материјал за процес копирања, манипулисања и реконструисања. Велики утицај на финални изглед нумера играло је и Николаијевог скорашње искуство рада са филмском музиком и већим ансамблима, односно класичним инструментима и идејом оркестрације. Како то сам уметник каже албум Ксерокс – пети део је врло личан, емотиван албум, који позива слушаоце да се препусте осећању унутрашње топлине и интроспекције, јер је сваки крај и неки нови почетак.

Уредница Ксенија Стевановић