Милосав Гудовић: Мистички реализам и трансцендентна психологија Николаја Берђајева (1)

Аутор текста разматра неке од најинтересантнијих идеја раног стваралаштва Николаја Берђајева, превасходно из петроградских дана његовог филозофског развоја. Млади мислилац је полемичким тоном иступио против тадашњих духовних лутања и рационалистичке редукције људског постојања наглашавајући два непобитна, али олако заборављена увида: да је сама реалност мистична и да је човекова душа укорењена у трансценденцији.

Поигравајући се насловом познатог текста Жака Дериде, Милосав Гудовић пише: „ауторитет има мистичну основу, али та основа није ни закон ни сила. Сваки аутентични ауторитет је слободно изабран и у њему је заложено поверење. Берђајев је недвосмислен да се то не односи само на људски, већ и на божански ауторитет: Окрутни, страшни Бог, Бог-власт, Бог-ауторитет је слабост виђења у првим данима човечанства, застрашеност уобразиље, ограничени одраз сопствене зверске природе (…) За развијену и потпуну религиозну свест Бог није сила него смисао, није власт него љубав, није нужност него слобода. Потреба за ауторитативним руковођењем јавља се, уверава нас руски мислилац, услед ненавикнутости на светлост и услед слабости људске природе, док је зрелој религијској свести дат друкчији, прочишћен и бистар поглед”.

„За разлику, на пример, од Павла Флоренског или Сергеја Булгакова, који у својим књигама излажу конкретне мистичне доживљаје, Берђајев то нигде не чини. Његови списи су пуни полемичног заноса, у њима Берђајев заступа мистику и њен реализам, али не износи никакве позитивне примере и конкретне потврде. Његов стил често наликује беседи у спору пред судом савремене интелектуалне пороте, у којој је приметнија реторска потреба да његов штићеник победи противну, нихилизмом заражену страну, него што је с њим у стању да се у свему изједначи. Класична мистичка књижевност и мисао углавном није мета-текст о мистичној реалности, него њено живо сведочанство, пергамент писан у првом лицу, на својој, живој кожи. Чини се, зато, да би збирни наслов свих Берђајевљевих текстова могао бити истоветан наслову московског зборника идеалистичких манифеста: Путокази. Заиста, Берђајевљева мисао даје низ знакова који нас усмеравају к разумевању мистичке литературе и филозофије”, закључује Гудовић.

Читао је Александар Божовић.
Уредница Тања Мијовић.