Трибина Трећег програма – Кантово наслеђе (2)

У петак , 3. јануара, у емисији Трибина Трећег програма, можете слушати излагање Лазара Атанасковића „Карл Корш и отупљивање Кантове револуционарне оштрице” са скупа „Кантово наслеђе”, као и расправу после излагања. Трибина је одржана у организацији Трећег програма у Студију 8 Радио Београда.

Године 1923. Карл Корш је у свом делу Марксизам и филозофија приметио како је деветнаестовековно окретање Канту, а онда и каснији ново-кантовски позив "назад ка Канту" био последица слома наде једне револуционарне генерације, слома који се дефинитивно догодио са пропашћу револуције из 1848. године. Ту је било речи о генерацији грађанских, револуционарних интелектуалаца чије наде су те 1848. биле скрхане, а своје почетке оне су имале управо у генерацији револуционарних мислилаца која према Коршу отпочиње са Имануелом Кантом. Но, овај повратак Канту после 1848. године, није ни на који начин представљао повратак револуционарном мислиоцу, већ Канту као сазнајном теоретичару. Новокантовство је преокупирано пре свега проблемима сазнајне теорије, где се Кант у првом реду разуме само као Кант из Критике чистог ума. Овакав, буржоаски и углађени Кант, био је далеко од мислиоца грађанске револуције, што је он нескривено био, и о чему сведоче његови политички списи, али и места у његовим Критикама. Једно од најупечатљивијих налазимо у Критици моћи суђења у којој се он без устезања позива на савремене догађаје у Француској, као нужну последицу друштвене и политичке неједнакости. По Коршу, разлог кантовске ренесансе у другој половини деветнаестог века је коначни прогон политички ангажоване, ако хоћемо чак револуционаре филозофије са немачких катедри после коначне пропасти надања које је немачка грађанска интелигенција неговала још од 1780-их.

Кантова позиција, иако у својој економској и политичкој основи грађанска, 1780-их година била је нужно револуционарна, пошто буржоазија у Немачкој тог времена није представљала значајан друштвени или политички чинилац – у том смислу, мисао немачке грађанске класе морала је да буде радикалнија и револуционарнија од француског грађанства, пошто су њени изгледи за освајање политичке моћи били много скромнији него што је то био случај у Француској, где се уосталом и догодила буржоаска револуција.

У расправи после излагања, поред аутора, учествују Игор Цвејић, Бранко Ромчевић, Владимир Милисављевић и Иван Миленковић.

Модератор скупа и уредник Иван Миленковић