Имагинарни пејзажи

Овај уметник, пореклом из Најробија, преселио се током студија у Берлин. Дошавши у немачку престоницу, Камару је био фасциниран за њега „релативном тишином” коју је ту затекао. Код куће, био је окружен звуком: сверписутним шумовима птица и инсеката, разговорима људи, али и електричним "смогом" проистеклим из звукова посвуда изведених електричних инсталација и агрегата. У Берлину, бука је била утишана. Пешаци ходају улицама са слушалицама на ушима, комуникација међу људима је готово непостојећа, електрични каблови су сакривени испод земље, а животиње су избегле из улица у паркове и околину града.

Камару је запазио и да светлосно загађење великих европских градова – у којима ноћ никада није права, тамна ноћ, за разлику од Африке, такође утиче на осетљивост спрам звучних сензација. Размишљајући о свему овоме Камару је направио композицију „Natur”, односно „Природа” на немачком, у трајању од педесет минута, посвећену промишљању о саодношењу чујног и нечујног спектра звука, односно контраста између какофоније електромагнетних звучања и нама ближих оглашавања природног окружења.

По речима критичара, ово је најрадикалније остварење Џозефа Камаруа до сада. Саздано од снимака начињених електромагнетним микрофонима, уметник нам разоткрива сву звучну ужурбаност наших, наизглед, тихих и контролисаних урбаних и савремених простора. Када се унутар ових микроскопских гличева појаве снимци природе, он их користи као прелазе између два сегмента буке, подсећајући слушаоце да иза свих звукова машина и људског коришћења технике, стоји природни свет у сталној комуникацији, који се стално адаптира на наше флуктуирајуће екосистеме. Камару нам омогућава да визуализујемо те скривене пејзаже, које врве животом и који су у сталном дијалогу са све екстензивнијом механизацијом.

Уредница Ксенија Стевановић