Читај ми!

Уметност интерпретације – Младен Јагушт

Вечерашња емисија посвећена је једном од најзначајнијих и најдуговечнијих српских диригената, Младену Јагушту, који данас прославља свој 100. рођендан.

Овај уметник префињене музикалности и изузетног познавања вокалне технике, рођен је 10. децембра 1924. године у Суњи, крај Сиска. Студије је завршио 1949. године на Музичкој академији у Загребу у класи Фридриха Цауна. Још током студија, почео је да диригује хором Иван Горан Ковачић који је и основао, да би по стицању допломе радио са Камерним хором Радио Загреба, те као диригент загребачке Опере. Године 1957, Јагушт је прешао у Београд где је радио пре свега као ораторијумски и симфонијски диригент. У том периоду био је диригент хора и оркестра Уметничког ансамбла Дома Југословенске народне армије, као и шеф и уметнички руководилац симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд. У периоду од 1967 до 1970, био је шеф-диригент Опере у Новом Саду, да би се потом, поново вратио у Београд на место шефа-диригента Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд. На овом месту Јагушт се задржао све до одласка у пензију 1984.године.

Поред наступа са Хором и Симфонијским оркестром Радио-телевизије Београд, Јагушт је у овом периоду дириговао и Београдском филхармонијом, оркестром Београдске опере, оркестром камерне опере „Мадленијанум”. Поред концертних активности, Младен Јагушт је радио и као редовни професор Факултета музичке уметности у Београду и Новом Саду.

Са хором и Симфонијским оркестром Радио-телевизије Београд, маестро Јагушт је снимио на хиљаде минута музике, нарочито домаћих аутора, међу којима се издваја комплетан опус Стевана Мокрањца. На овим снимцима, диригент је „успео је да оствари интерпретације Руковети, Литургије и Опела у којима њихове апсолутне музичке вредности долазе до пуног изражаја. Поштујући у основи фолклорно-обредне елементе у Мокрањчевим делима он је успео да их истовремено превазиђе и допринео је да она данас могу бити увршетна у врхунска дела светске музичке литературе”, забележила је тада критика.

За своје многобројне наступе Младен Јагушт и јединствен однос према раду са солистима, хоровима и оркестрима добијао је изванредне критике и признања, а најзначајније су Октобарске награде града Београда и Новог Сада, Вукова награда, те награда Удружења композитора Југославије.

На његовом репертоару налази се преко 140 дела из свих епоха, којима је он сваки пут успевао да удахне нови живот. Говорећи о својој уметности, једном приликом је изјавио: „Збир најлепше распоређених нота је ипак само обично мртво слово на папиру, док то неко не одсвира или не отпева. А ако то учини, на недокучив начин, заслужује сва земаљска признања. Јер то није као репродукција слике већ при сваком извођењу, нови стваралачки чин”, речи су Младена Јагушта.

Овај диригент је више од седам деценија држао диригентску палицу, постајући „синоним етичких норми професије, музичке ерудиције и извођачке перфекције”. Последњи пут, наступио је 24. децембра 2016. године са нашим Хором и Симфонијским оркестром, диригујући у својој 93. години Брамсов Немачки реквијем. Интерпретација овог остварења, према мишљењу бројних критичара, представља једно од највиших уметничких домета Младена Јагушта.

У вечерашњој емисији, слушаћете Бетовенову Мису Солемнис, са снимка забележеног 6. децембра 2012. године у Коларчевој задужбини у Београду, када су уз Хор и оркестар Радио-телевизије Србије под управом Младена Јагушта, наступили солисти: Јасмина Трумбеташ Петровић, сопран, Наташа Јовић-Тривић, алт, Дејан Максимовић, тенор и Миодраг Јовановић, бас.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње