Светске музичке позорнице

На почетку емисије чућете симфонијску поему Бајка Софије Губајдулине из 1971. године, која је првобитно била намењена дечјем радио програму, а заснована је на бајци Мали комад креде чешког писца Милоша Мацоурека. Композиторка је једном приликом истакла следеће: „Изузетно ми се допала ова бајка, а деловала ми је толико симболично у вези судбине уметника да сам развила веома лични однос са њом. Наиме, главни лик је мали комад креде за писање на табли. Он сања како црта дворце, прелепе баште са павиљонима и море. Али из дана у дан принуђен је да на табли исписује сувопарне речи, бројеве и геометријске фигуре, постајући све мањи, за разлику од деце која свакодневно расту. Комад креде губи наду да ће му пружити прилику да нацрта сунце или море, а убрзо постаје толико мали да се више не може користити на школском часу, па га бацају… Иако је мислио да се нашао у тоталном мраку, испоставило се да је реч о џепу једног дечака који је, извадивши га, почео да црта дворце, баште са павиљонима, море и сунце. Комад креде је био толико срећан да није ни приметио како се растворио у цртежу овог лепог света”.

Друга тачка био је Виолински концерт у де молу, опус 8 Рихарда Штрауса, у којем је као солиста наступио Рено Каписон, а концерт је заокружен Петом симфонијом у Ес дуру, опус 82 Јана Сибелијуса, коју је композитор писао по поруџбини Владе Финске поводом свог педесетог рођендана. Првобитна партитура симфоније настала је 1915, а потом је 1916. и 1919. године композитор дело ревидирао у верзију која се изводи и данас. Оригиналну партитуру 8. децембра 1915. године премијерно је интерпретирала Филхармонија из Хелсинкија под управом самог Сибелијуса, док је коначну верзију симфоније, у извођењу ових уметника, публика имала прилике први пут да чује на концерту одржаном 24. новембра 1919. у Хелсинкију.

Уредница Ирина Максимовић Шашић