Музика вива – Фестивал „Нордијски музички дани”

Овај фестивал је један од најстаријих светских музичких фестивала, који је далеке 1888. године основало Друштво нордијских композитора, а јединствен је по томе што сами композитори уређују програм. Композиторска удружења из Данске, Фарских Острва, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске се ротирају као домаћини овог фестивала, а ове године је први пут манифестација одржана у Шкотској, региону чије су везе са нордијским земљама вишеструке и вишевековне. Стога је и програм фестивала прилагођен овогодишњем специјалном издању, односно одабрани су најуспешнији северњачки аутори, чија су дела изводили ансамбли базирани у Шкотској.

Најмлађи од ових уметника, двадесетседмогодишњи композитор са Фарских Острва, Ели Таусен а Лава, представио се композицијом Let me Cry (Пусти ме да плачем), са којом је пре две године дипломирао на Универзитету у Лунду. Ово дело инспирисано је чувеном Хендловом аријом Lascia ch’io pianga из опере Риналдо, а као основу за даљи развој, аутор користи донекле поједностављених првих осам тактова ове нумере. Композитор ову познату мелодију распоређује у шеснаест гласова који су најпре неусаглашени, да би се током композиције постепено мелодија формирала у свом препознатљивом облику. Оркестарску текстуру карактерише појављивање и нестајање звука појединачних инструмената, а ове сталне промене, доприносе утиску светлуцања и искричавости звука.

Композиција Замислите Икара за тромбон и мали оркестар норвешке композиторке Маје Раткје настала је као поруџбина Симфонијског оркестра из Трондхајма, а инспирисана је античким митом о Икару. Међутим, како Раткје наводи, уместо његовом трагедијом, она је желела да се бави лепотом његовог покушаја, односно неустрашивим покушајем да достигне немогуће. Лик Икара у њеној композицији преузима тромбон, чија деоница је смела, храбра и инспиришућа. „Икаров пад је мање битан, важна је прослава живота и немогућег”, наводи Маја Раткје.

У емисији ћете чути и дело The Fact of the Matter (Чињенично стање) Хилдур Гуднадотир. Ова успешна исландска композиторка и електронска уметница, добитница Оскара за филмску музику, написала је ову композицију као поруџбину фестивала Промс 2022. године. „Када сам почела да пишем ову поруџбину, замишљала сам дело окренуто сензорним квалитетима, у које би публика могла потпуно да утоне. Истини за вољу, било је тешко реализовати такву врсту ескапизма у тренутку када смо окружени многим онеспокојавајућим догађајима. Компонујући током 2021. и 2022. године, нисам могла да се отарасим осећања туге и збуњености која су ме пратила када се запитам због чега људи не могу да се сложе око нечега што мени делује као да су базична људска права. Чини ми се да данас можете бити само или у праву или у криву, и да не постоји ништа између. Простор за другачија размишљања, веома је мали. Пишући дело, враћала сам се на мисао да не постоји исправно без погрешног, нема левог без десног. Новчић мора имати главу да би постојало писмо. Дотле сам успела да стигнем у објективном закључивању”, рекла је ауторка Хилдур Гуднадотир.

Емисију ће заокружити композиција Необична путовања Брите Бистрем. Наслов је преузела од Жила Верна и његовог романа о фантастичним и немогућим путовањима, а ову идеју, звучно је представила сталним трансформацијама оркестарског звука. Како ауторка наводи, била је инспирисана „путовањима у нашу имагинацију: у оно у шта верујемо или можемо замислити у нашем уму”.

Уредница: Ивана Неимаревић