Антологија српске музике

Александар Обрадовић спада у ред најважнијих ауторских личности српске послератне музике, а посебно се истакао као врсни симфоничар, као и један од пионира електронске музике код нас. Рођен је 1927. године, а студије је завршио на Музичкој академији у Београду у класи Миховила Логара, композитора за којег га је везивало дубоко пријатељство и уважавање. По завршетку школовања посветио се педагошком раду, прво у Музичкој школи „Станковић”, а потом и на Факултету музичке уметности у Београду где је предавао теоријске предмете, оркестрацију и композицију. Био је ректор Универзитета уметности у Београду, шеф катедре за композицију ФМУ, генерални секретар Савеза композитора Југославије, борећи се за уважавање ауторских права шездесетих година прошлог века. Обрадовић је био аутор важног уџбеника Увод у оркестрацију са два издања из 1969. и 1997. године, који је преведен и на италијански језик.

Као композитор, иза себе је, до своје смрти 2001. године, оставио обиман опус од преко 250 композиција, у готово свим областима, од солистичке до вокално-инструменталне музике, од чега се његова дела на пољу симфонијског стваралаштва посебно истичу.

Како то примећује музиколошкиња Соња Маринковић, дела Александра Обрадовића „одликује комуникативност, јасна, прегледна формална архитектоника, зналачки искоришћен контрапунктски рад, раскошан, смео и оригиналан оркестарски звук, покаткад обогаћен и комбинован са електроником”.

За свој последње симфонијско остварење – Осму симфонију из 1989. године – Обрадовић се определио за вокално-инструментални жанр, стварајући спој између кантате и четвороставачне симфонијске форме, те је због тога ово остварење понело поднаслов На давном пропланку детињства. Ово, у основи меланхолично, сетно и реминисцентно остварење базира се на стиховим Ђорђа Радишића, а називи ставова су дати на латинском и у српском преводу и гласе: Сузе дечака, Велике ратне игре, К С ластавицом срца, Нарицање за младим јеленом.

Уредница Ксенија Стевановић